Pred nama je Vaskršnji post koji počinje u ponedeljak 18. marta i traje do Vaskrsa, 5. maja 2024 godine.
Ove dane posta koji su pred nama iskoristite da:
1. Da očitite dušu i telo
2. Da oprostite
3. Da krenete iz početka
4. Da se svaki dan molite
5. Da svaki dan volite sebe i svoje bližnje.
Post nije dijeta i ne počinje se da biste smršali. Post nije hrana – post je molitva i suzdržavanje.
Suzdržavanje od preterivanja svake vrste: od loših misli, zli dela, prevelike količine ića i pića… Skromnost je reč koja najbolje opisuje post.
Ako hoćete da postite – postite. To ne treba da bude ničija briga. Ne hvalite se tom činjenicom, jer sa tim prizivate iskušenje da budete sprečeni u postu.
Najbolje bi bilo da pre posta izmolite “Oče naš“, zatražite od Boga snagu da izdržite post i počnete polako – dan po dan. Ne očekujte od sebe da “izgurate” ceo post nego počnite tako što ćete postiti prvu nedelju, pa se pričestiti pa ako osetite snagu nastavite drugu nedelju pa se pričestite…
Kroz post idite kao kroz život: polako i bez prevelikog planiranja.
Vodite računa da svaki dan izgovarate ovu molitvu: “Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me“!
Te magične reči daće vam snagu da se izborite sa svim dvoumljenjima i da se učvrstite u svojoj nameri da istrajete.
Svaki put kada se pričestite imaćete osećaj pobede, jer vi ste pobedili sebe! Pobedili ste svoje slabosti prema hrani, ogovaranju, zlim mislima, lošim delima…
Pobedili ste sve prepreke i “izdržali” ste jednu celu nedelju u čistoti i miru. Dopustite sebi da budete pobednik.
Niko ne mora da zna da ste pobednik, s tim će vaša pobeda biti veća.
Nekada davno čuli smo jednu priču sa Ostroga koja je nama vodilja za post:
“Žena je bila na poklonjenju kod Svetog Vasilija Ostroškog i na ćivot ostavila izvesnu svotu novca. Kada se vratila kući, u svoje selo, hvalila se okolo koliko para je ostavila tamo.. Legla je uveče da spava i sanjala je kako joj Sveti Vasilije vraća novac sa rečima da taj novac njemu ne treba.
Ujutru se probudila i zatekla novac ispod jastuka… Odbijena od sveca, dugo je molila za oproštaj!”
Zbog ove priče mi ne volimo da pričamo da postimo, nego jednostavno to činimo. Ako nas neko pita da li postimo, mi potvrdimo ali ne ulazimo previše u priču iz čistog straha da nam ta “žrtva” ne bude ignorisana, jer na kraju krajeva mi postimo zbog sebe, a ne zbog sela!
Espreso / Stil / Vanja Milenković /
