U vreme kada srpska sela postaju sve napuštenija i starija, u malom vojvođanskom mestu Mokrin, nadomak Kikinde, rodila se potpuno nova zajednica koja “preti” da u potpunosti oživi ruralni kraj. Zahvaljujući projektu Mokrin House, ovo selo postalo je poznato širom Srbije, a poslovni ljudi iz celog sveta sve češće se odlučuju da pobegnu od gradske gužve i svoj posao, bar na kratko, presele u Mokrin. A ovde su uvek dobrodošli – bilo da žele da ostanu jedan dan, mesec ili godinu.
Vođa projekta Mokrin House je Ivan Brkljač, mladić koji se posle devet godina provedenih u inostranstvu vratio u Srbiju, gde se posvetio razvoju potpuno novog koncepta – turizma za digitalne nomade. Kako kaže za eKapiju, oduvek je verovao da pripada ovom podneblju, pa je za njega i odluka da se vrati bila potpuno prirodna.
– Ja sam oduvek želeo da se vratim u Srbiju zato što verujem da pripadam ovom kulturnom kontekstu. Srbija nije najbolja zemlja, ali je takođe daleko od najgore. Da li može biti bolja? Naravno da može, ali moramo kolektivno da radimo na tome. Ja verujem da pripadam ovde i da se bolje razumem sa ljudima sa ovog podneblja. Zato želim da radim na tome da sutra bude bolje. Nisam doveka želeo da živim kao stranac u nekoj zemlji – kaže Ivan Brkljač za eKapiju.
Revitalizacija ruralnog kraja kao ideja vodilja
Turizam za digitalne nomade danas postaje sve popularniji u celom svetu, a zahvaljujući projektu Mokrin House, sada i Srbija može da se pohvali da postaje sve traženija destinacija kada je ovaj koncept u pitanju. A ko su zapravo digitalni nomadi i na šta se odnosi taj pojam “nomadski turizam”?
– Digitalni nomadi su profesionalci koji svoj posao ne vezuju za jedno mesto ili tradicionalnu kancelariju. Oni svoj posao mogu da “spakuju u torbu” i rade sa bilo koje tačke dokle god imaju stabilnu internet konekciju. Tako da danas postoje milioni ljudi koji nemaju dom i fiksnu lokaciju, nego putuju iz mesta u mesto, tamo borave po par meseci i nastavljaju dalje – objašnjava nam Brkljač.
Kako ističe, osnovna ideja Mokrin House-a je revitalizacija ruralnog kraja kroz jedan potpuno novi model.
– Danas je, zahvaljujući tehnologiji, moguće biti relevantan iz svakog ćoška planete, tako da se u grad više ne mora ići zbog posla. Dakle, koja je onda glavna razlika između života u gradu i na selu? Razlika je u disparitetu količine kulturno/umetničko/edukativnog sadržaja. Upravo zato mi pokušavamo u Mokrinu da okupimo i zajednicu, ali i sadržaj koji toj zajednici povećava kvalitet života.
Prostori za rad, smeštaj, ali i odmor
Svim posetiocima Mokrin House-a na raspologanju je šest objekata, kao i jedno odvojeno poljoprivredno gazdinstvo koje se nalazi na nekih 400 metara od samog imanja. Trenutno može da ugosti između 35 i 40 ljudi, mada su bili domaćini dešavanja i sa mnogo više posetilaca. Prostorije za rad, smeštaj, odmor, relaksaciju… U Mokrinu su mislili baš na sve, kako bi gostima bilo ugodno. Kako kaže naš sagovornik, možda i najveća specifičnost ovog kompleksa jeste sama lokacija.
– Kada ljudi dođu kod nas osećaju tu pozitivnu izolovanost koja im omogućava da se maksimalno fokusiraju na svoj rad. Tome dosta pomaže dizajn koje je upravo usmeren ka tome da maksimalno omogući kvalitetno radno iskustvo. Na to pokušavamo da nadodamo naše gostoprimstvo i uslugu, pomešane sa kvalitetnom organskom-domaćom hranom. Kada se sve to spoji, dolazi do jedinstvenog iskustva koje naš prostor čini posebnim – kaže Ivan Brkljač.
Za dizajn i arhitekturu objekata u okviru Mokrin House zadužen je bio jedan, na početku nepoznat, a danas jedan od najkvalitetnijih studija u našoj zemlji – AUTORI.
– Oni su na početku bili samo studenti sa neverovatnom energijom, a naš projekat im je bio prvi pravi rad. Danas su oni renomirane arhitekte sa mnogo iskustva i nagrada – priča sagovornik eKapije.
U okviru kompleksa Mokrin House zaposleno je 20 ljudi u sektorima održavanja, hospitality, bar, kuhinja i menadžment – u principu u svim onim sektorima koji su neophodni da se zaokruži jedna ugostiteljska priča.
Posle dve i po godine od otvaranja, brojke govore da je Mokrin House postao jedna zaista uspešna priča.
– Mokrin je do sada posetilo više od 1.000 individualaca iz preko 50 zemalja sveta, i više od 4.500 ljudi kroz razne grupe. Svi ti ljudi su prenoćili kod nas. Kroz razne radionice, predstave i koncerte, kroz Mokrin House prošlo je više od 30.000 ljudi. Kada su individualci u pitanju, posebno smo ponosni što je prosečan broj dana ostanka 17,1 dan, a taj broj iz godine u godinu raste – ističe Ivan Brkljač.
Mokrin kao globalno selo
Ideja celog ovog projekta jeste i da Mokrin postane pravo globalno selo, a broj ljudi koji su već posetili ovo vojvođansko mesto govori da se to već i dešava.
– Naša ideja je da jednog dana postane potpuno normalno da ulicama Mokrina prolaze ljudi iz Irske, Italije, Amerike, itd. Pravo globalno selo će se formirati onog trenutka kada “starosedeoci” Mokrina i “neolokalci” podjednako budu videli Mokrin kao svoj dom – priča nam Brkljač.
Neizostavan deo cele ove priče jeste i lokalno stanovništvo, odnosno njihova integracija u projekat Mokrin House. Zato postoje događaji koji su namenjeni isključivo građanima Mokrina, a u vreme dešavanja koji su namenjeni svima, lokalcima je učešće uvek pristupačnije, kaže naš sagovornik.
– Jedan primer kako se trudimo da budemo korisni u lokalnoj zajednici je da svima iz Kikindske opštine, ustupamo radni prostor bez naknade.
U Mokrinu se organizuju i brojne radionice koje su namenjene svim segmentima društva.
– Prošle godine organizovali smo blizu 200 događaja dok je taj broj 2017. godine bio oko 150. Samo neki od primera radionica su “Mala Škola Programiranja” za decu, TEDx predavanja, najrazličitije kreativne/edukativne/motivacione radionice. Nama je bitno da u sve projekte uključujemo lokalnu zajednicu, tako da su za “lokalce” svi događaji ili besplatni ili jeftiniji u odnosu na ostale učesnike – kaže Ivan Brkljač.
Razviti globalnu mrežu ruralnih prostora
Na pitanje da li je turizam za nomade nova šansa za razvoj srpskih sela, naš sagovornik odgovara:
– I da i ne. Mi smo pronašli našu “nišu”. Verujem da je pronalazak niši cilj za sve ruralne sredine.
Projekat Mokrin house veoma je zapažen, kako u Srbiji, tako i u svetu. Tome svedoči broj poseta, ali i brojna priznanja koja je dobio ovaj koncept.
– U regionu ne postoji projekat sličan našem, zapravo postoji samo nekoliko ovakvih projekata na svetu. Mokrin House dobio je više od 20 internacionalnih i domaćih nagrada kako za dizajn, tako i za koncept. Samim tim, rekao bih da su reakcije na celu ovu priču veoma pozitivne – kaže nam direktor projekta.
Kada je reč o planovima za budućnost, tim koji stoji iza projekta Mokrin House najpre želi da ispuni svoj prvobitni cilj, a to je lokalna ekspanzija.
– A zatim ćemo raditi na tome ovaj koncept proširimo i u druge zemlje. Kao što sam ranije napomenuo, ljudi danas mogu da rade sa bilo koje tačke na planeti, a naš cilj je da napravimo mrežu ruralnih prostora širom sveta, jer verujemo da je svim ljudima povratak u male sredine preko potreban – nekima ponekad, nekima često a nekima i stalno – zaključuje za eKapiju Ivan Brkljač.
Dragana Obradović/EKapija
