Klima uređaj u automobilu troši energiju koju stvara motor automobila. Motor sagoreva gorivo, a koliko energije troši klima uređaj, to je pitanje koje muči mnoge vozače. Klima uređaju potrebna je energija za pokretanje kompresora koji je zadužen za cirkulaciju rashladnog gasa koji se nalazi u sistemu.
Pogon kompresora je preko kaiša, koji je pogon alternatora vozila, a često i vodene pumpe kao i servo pojačivača upravljača. Kompresor klime obavlja ozbiljan rad i u tu svrhu mu je potrebno dosta energije, od osam pa do 20 odsto. Zaboravlja se da alternator proizvodi struju, ali da u tu svrhu troši energiju od motora, uljna i vodena pumpa takođe, a tu je i servo pojačivač upravljača.
Svi ovi “potrošači” crpe energiju, a mnogi se pitaju odakle? Odgovor glasi – iz gorivnog rezervoara. Bez klime se može, a navedenih komponenata i potrošača ne može.
Od čega zavisi koliko goriva troši klima uređaj?
Ima više faktora koji utiču na potrošnju goriva. Od spoljne temperature, zapremine vazduha u kabini, godišnjeg doba, prosečne brzine…
- Zapremina vazduha u kabini – veči automobili imaju veće kabine, samim tim i klime većeg kapaciteta koje troše više goriva.
- Spoljna temperatura – zavisi od ulazne temperature vazduha u kabinu. Više energije je potrebno da se vazduh od 40 stepeni ohladi na 25 nego kada je ulazni vazduh 30 stepeni.
- Godišnje doba – kada se klima koristi zimi za odleđivanje i razmagljivanje, radi pod velikim opterećenjem.
- Prosečna potrošnja goriva – ukoliko bude potrošnja minimalnih osam odsto, a u vožnji se troši sedam litara na 100 kilometara, onda se računa prema formuli 7l/100km + 8% = 7,56 l/100 kilometara.
- Ler, gradska vožnja i vožnja na otvorenom putu – Kada automobil radi u leru, potrošnja klime raste za velikih 70 odsto, u gradu na oko 20 odsto, dok na otvorenom putu (ukoliko je prosečna brzina oko 100 km/h), onda potrošnja raste oko šest odsto.
Kako uticati na potrošnju sa uključenom klimom?
Najobičnije stvari ovde “rade posao”. Nema potrebe da se hladi više nego što je potrebno, važno je da se uključi recirkulacija vazduha u kabini, parkiranje u hladovini kad god ima mesta, korišćenje “kišobrana” ili “zaštitne folije” ukoliko automobil ostavite na suncu, tokom proleća i jeseni Vam u 90 odsto slučajeva nije ni potrebna klima i na samom kraju, redovno servisiranje klime. Čist filter dozvoljava bolji protok vazduha i klima je efikasnije i ekonomičnija.
