Proleće je uveliko tu, a terase su sve šarenije cvećem u raznim bojama i pravo je uživanje gledati sav taj raskoš. A pored cveća, na vašim balkonima možete gajiti i povrće.
Jedno od najboljih rešenje su paprike u raznim bojama koje pored lepog izgleda imaju i fenomenalan ukus.
Paprika u crvenoj, žutoj ili narandžastoj boji izuzetno je ukusna kada se jede sirova, a izgleda veoma dekorativno.
Zelene sorte paprika ipak slove za donekle gorče u odnosu na sorte drugih boja. I čili, manje poznat na našim prostorima, takođe možete da nađete u šarenim kombinacijama.
Relativno nove jesu specijalne sorte blagog ukusa koje se mogu jesti odmah čim se uberu sa grančice.
Inače, kao što je svima poznato, čili je vrlo ljut, pa samim tim i nije namenjen konzumiranju u sirovom stanju. Pored toga paprika je izuzetno bogata vitaminom C i neizostavni je sastojak zdrave ishrane.
Paprikama odgovaraju izuzetno sunčano stanište i bogato, hranljivo zemljište i dobra drenaža.
Vodite računa o tome da zemlja uvek bude vlažna, ali i da redovno otiče. Ako se dogodi da biljka klone, dodajte joj tečno đubrivo opšte namene.
A pored paprika u saksijama možete gajiti i krastavce.
Njegovi plodovi su omiljeno povrće u letnjim mesecima, jer nadoknađuju vodu i osvežavaju organizam tokom vrelih dana. Većina nas krastavac kupuje na pijaci, ali kada bismo znali da nam za njegovo uzgajanje nije potrebna ogromna bašta ili njiva, možda bismo se odlučili da ga gajimo i u kućnim uslovima. Sam postupak je vrlo interesantan i nije zahtevan, te vam ga u ovom tekstu opisujemo od početka do kraja.
Krastavac raste iz semena. Seme se može kupiti u poljoprivrednoj apoteci, ali ga vrlo lako možete dobiti i sami, i to iz ploda kupovnog krastavca. Jedino o čemu treba voditi računa jeste da izaberete pravu sortu krastavca koja može rasti bez oprašivanja. Takav je, na primer, krastavac koji se može naći u supermarketima (pojedinačno upakovan u foliju), a neke od ostalih sorti ovog tipa su hibridi kao što je „flamingo“, „Delizia“, „Tiffany“ i „Carmen“.
Ukoliko se odlučite da sami pripremite seme, sve što treba da uradite je da presečete krastavac na pola i najobičnijom kašikom iz njegove sredine izvučete semenke sa sve mesom. Da biste odvojili seme od mesa, stavite sve to što ste izvukli u neku širu čašu sa vodom i rukama trljajte, pritiskajte i mešajte dok se seme ne odvoji.
Pripremite posudu u koju ćete naliti litar vode i 30g soli. Promešajte rastvor i u njega ubacite seme krastavca koje ste izdvojili. Ovaj postupak služi da nam ukaže koje seme je dobro (klijavo), a koje nije. Sve semenke koje isplivaju na površinu su loše i treba ih baciti. Ono koje je ostalo na dnu procedite, isperite od soli i pristupite sledećem koraku – klijanju.
Seme (desetak ili više semenki) stavite na navlaženi ubrus ili salvetu, te ga prekrijte još jednim takvim komadom. Tako navlažen paketić spakujte u plastičnu kesicu (najbolje sa ziper zatvaračem) i stavite na toplo i svetlo mesto. Seme će proklijati za nekoliko dana. Sledeći korak je – sadnja krastavca.
Pripremite nekoliko plastičnih čaša sa rupom na dnu zbog drenaže (rupu možete napraviti i sami, npr. ekserom). Napunite ih zemljom koju ćete odmah zaliti i prstom izbušite dve do tri rupe u svakoj. Otvorite kesicu sa semenom i izaberite sva ona koja su proklijala – radite ovo pažljivo, jer je izdanak vrlo osetljiv. U svaku rupu stavite po jednu semenku, prekrijte sa malo zemlje i ponovo zalijte. Ostavite čaše na toplom i svetlom mestu dok seme ne pusti izdanak. To će se desiti za oko tri – četiri dana. Brzo, zar ne?
Nakon dostizanja visine stabljike od oko 10cm, tj. za oko dve nedelje, izdanke bi trebalo presaditi u veće saksije ili žardinjere. U jednu saksiju prečnika oko 30cm možete staviti dve – tri biljke. Izvucite izdanke sa sve zemljom iz čaša i presadite u već pripremljene saksije na čije ćete dno staviti krupniji šljunak radi drenaže i preko toga zemlju. Možete dodati i neko đubrivo koje ubrzava rast, ali, s obzirom da krastavac vrlo brzo raste, možda to i nije potrebno. Krastavac u saksiji je spreman.
Krastavcu treba obezbediti direktnu sunčevu svetlost od minimum 8 sati dnevno, pogotovo u prvih par nedelja rasta. Takođe, pošto je penjačica, u saksiju treba umetnuti potporu u vidu štapova, grana ili slično uz šta će se biljka penjati. Redovno zalivanje se podrazumeva pošto krastavac mnogo voli vodu.
Napomena: Sadnja krastavca bi trebalo da se odvija na proleće, da biste već na leto imali ukusne plodove za koje znate da su zdravi, jer ste ih sami uzgajali.
Postupak gajenja u saksiji
epsreso.rs
