Foto: JEFF J MITCHELL/GETTY IMAGES

Kada gojaznost postane preterana, tolika da se ne može normalno živeti, a i da glavu može da ugrozi, kada ni silne dijete ne pomažu, jedino rešenje ostaje smanjenje želuca. Ova izuzetno zahtevna operacija, koja se može izvesti na dva načina – kao tzv. sleeve i kao bajpas, traži dobru pripremu, brigu o pacijentu i posle zahvata, ali i doktora koji poštuje medicinsku etiku pa ne prima one koji bi samo brzo da se reše viška kilograma zarad boljeg izgleda.

Doc. dr Ognjan Skrobić, hirurg s Klinike za digestivnu hirurgiju (Prve hirurške klinike) UKC Srbije, objašnjava za Kurir da su kandidati za operaciju smanjenja želuca ljudi kojima gojaznost najčešće počinje da smeta u svakodnevnom životu, a ne toliko estetski.

– Organizam im popušta, počinju da se javljaju udružene bolesti – šećer, povišen pritisak, otežano kretanje, problemi sa zglobovima, kolenima, kukom. I obično su svi oni prošli niz neuspešnih i, po pravilu, loše koncipiranih dijeta s jo-jo efektom, pacijent je smršao, ali se kilaža vratila kao bumerang, i to još veća. Obično bude pet do deset neuspešnih dijeta, što traje godinama. I na kraju smanjenje želuca vide kao jedino rešenje, što i jeste ako se ispoštuju priprema, medicinska etika i indikacije za operaciju – kaže dr Skrobić.

Foto: iStock/eatthis.com

Kandidat za operaciju, navodi dr Skrobić, jeste onaj ko ima indeks telesne mase (odnos kilaže i visine) veći od 40 (normalan je 20-25):

– Može biti i ako je indeks veći od 35, a već su se pojavili problemi sa srcem, šećerom, pritiskom, plućima, tzv. sleep apnea, sa prisutnim gušenjima noću. A po nekim novim stranim vodičima može biti kandidat i samo ako uz indeks 35 ima i više neuspešnih pokušaja dijeta.

Priprema najpre znači da pacijent mora da dobije prave informacije o zahvatu, a potom sledi nutritivna priprema – dijeta za operaciju.

– Tu pacijent mora da pokaže volju da smrša, da je motivisan. A i kada počne da mršavi, smanjuje mast u abdomenu i jetri, pa je i hirurgu lakše da uradi intervenciju. Do inicijalnog koraka mogu da prođu i tri meseca, ali i tri nedelje ako neko nema baš preterano veliku kilažu. Ali taj pomak mora da postoji – objašnjava dr Skrobić.

Uključeni su i psihijatar i psiholog, koji treba da procene motiv pacijenta, ali i da ga dodatno stimulišu. U lancu je obavezan i nutricionista, a često je tu je i endokrinolog. Značajan faktor je i etika lekara.

– Važno je da pacijentu ne budu na umu drugi motivi osim zdravlja, jer ima i onih koji bi da smanje želudac kako bi smršali i izgledali lepše, a objektivno nemaju indikacije za operaciju – kaže dr Skrobić.

Ipak, ne znači da baš svako, pa i onaj ko ima 300 kilograma, može da legne na operacioni sto.

– Sa 300 kilograma teško, ali ako sa 300 naravi pomak pa smrša na 250, to je već nešto što može da se izvede. Osim volje, važno je i da zahvat bude medicinski bezbedan i za hirurga i za anesteziologa. Najkompleksniji pacijent kog smo operisali imao je 230 kilograma. Imao je 35 godina, sve je u redu prošlo, sada je na 100 kilograma, ima normalnu visinu i prestao je da uzima lekove za šećer i pritisak – ističe dr Skrobić.

Doktor Ognjen Škrobić; foto: Nikola Anđić

Najčešće procedure koje se danas primenjuju u sklopu barijatrijske hirurgije su “sleeve” resekcija želuca i gastrični bajpas.

– “Sleeve” je operacija sužavanja želuca kojom se uklanja deo želuca koji se širi nakon obroka. Upravo u tom delu želuca se i nalaze ćelije koje produkuju hormon grelin, koji učestvuje u regulaciji sitosti. Posle ove procedure pacijenti nemaju osećaj gladi i jako lepo smršaju, s tim da se zadrži normalan put hrane – navodi dr Skrobić i dodaje:

– Za bajpas operaciju indikacija je malo izraženiji dijabetes ili kada neko ima problem s jednjakom, tzv. Baretov jednjak, kod koga je, usled godina vraćanja sadržaja iz želuca, došlo do promene sluzokože, koja predstavlja prekancerozu, odnosno može dovesti do raka jednjaka. Kod tih pacijenata nije dobro uraditi “sleeve” resekciju želuca jer može doći do izraženog refluksa u jednjak, što će dodatno pogoršati i stanje sa Baretovim jednjakom. Pored toga što se ostavi samo mali segment želuca, kod bajpas operacije napravi se spoj ostatka želuca sa tankim crevom, i na taj način se oko dva metra tankog creva izbaci iz resorpcije. I to je dvostruki način mršavljenja, tj. restrikcija, jer ne može da se unese mnogo hrane, i s druge strane, malresorpcija – smanjena površina tankog creva koja učestvuje u varenju hrane – objašnjava dr Skrobić.

Kvalitet života posle operacije, naglašava doktor, po pravilu je drastično poboljšan samim gubitkom kilaže, pacijenti dobijaju na samopouzdanju, lakše se kreću, problemi sa drugim oboljenjima koja su pratila gojaznost se smanjuju ili čak potpuno prestaju.

– Tu dolazimo do treće, vrlo bitne stvari – posle operacije pacijenti moraju kontinuirano da se prate, te da se vodi računa o pravilnoj ishrani. Kod bajpasa postoji mogućnost razvoja malapsorpcije vitamina, minerala, da pacijent može da ima problem s gvožđem, vitaminom B, nekim nutrijentima. To može da se razvije i kod “sleev” procedure, ali znatno ređe. Mora da se vodi računa o proteinskom bilansu, za šta je jako bitan nutricionista. Ljudi vremenom nauče kako da žive s tim.

kurir.rs /J. S. Spasić

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments