Stručnjaci upozoravaju ljude sa osetljivim stomakom da izbegavaju podgrevanje božićnih ostataka hrane tokom praznične sezone, zbog potencijalno ozbiljnih zdravstvenih rizika.
Podgrevanje hrane koja je već kuvana ne samo da povećava rizik od neprijatnog trovanja hranom, već može izazvati i iscrpljujuće simptome probavnih tegoba, posebno kod osoba sklonih nadimanju, upozoravaju dijetetičari.
„Možemo očekivati simptome poput nadimanja, gasova, pa čak i bola“, rekla je britanska dijetetičarka Džouzi Porter, koja je na TikTok-u apelovala na oprez.
Objasnila je da mnoge praznične namirnice koje ostaju kao ostaci obroka sadrže visok nivo ugljenih hidrata, poput krompira, paškanata i nadeva.
Kada se te namirnice ohlade i ponovo zagreju, hemijska struktura ugljenih hidrata se menja, čineći ih „otpornim“ na varenje, što znači da stagniraju u crevima, gde fermentišu i oslobađaju bolne i neprijatno mirisne gasove.
„Ako unesemo velike količine rezistentnog skroba, to može izazvati probavne tegobe, jer fermentiše u našem debelom crevu“, objasnila je Porter.
Dijetetičarka Keri Rukston opisala je uticaj rezistentnog skroba na creva ljudi kao „nepredvidiv“.
„Kod nekih ljudi, na primer onih koji pate od sindroma iritabilnog creva, rezistentni skrob izaziva bolno nadimanje i gasove, što pogoršava njihove simptome“, izjavila je za MejlOnlajn. „Božić verovatno nije najpogodnije vreme da otkrijete da li ste među tim ljudima, pa bi možda bilo bolje da izbegavate rezistentni skrob tokom praznika.“
Procene ukazuju da oko jedne od pet osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu pati od sindroma iritabilnog creva (IBS), što može izazvati niz neprijatnih simptoma, poput zatvora, dijareje i bola.
Rezistentni skrob često se pozitivno pominje među nutricionistima jer može pomoći u gubitku kilograma. To je zato što odložena probava sprečava ekstremne skokove i padove nivoa šećera u krvi, koji su povezani s glađu i čestim grickanjem.
Pored toga, sporije kretanje hrane kroz probavni sistem omogućava da njene hemikalije hrane i koriste mnoštvu zdravih bakterija koje prirodno žive u donjim delovima našeg probavnog sistema.
Postoji još jedan razlog zašto stručnjaci upozoravaju na podgrevanje ostataka hrane ili bar preporučuju posebnu pažnju ako se odlučite na to.
Stručnjaci kažu da Božić može biti jedno od najrizičnijih perioda za trovanje hranom, uglavnom zbog nepravilnog čuvanja i podgrevanja ostataka.
Britanski regulator za bezbednost hrane, “Food Standards Agency” (FSA), savetuje da se ostaci hrane pravilno čuvaju u frižideru i to unutar dva sata od kuvanja.
Ako morate podgrejati obrok, FSA preporučuje da hrana bude vrela i da ispušta paru u svakom delu.
Na ovaj način se izbegava temperatura pogodna za rast bakterija, koje mogu izazvati trovanje hranom.
Većina bakterija ne može da preživi na niskim temperaturama i uništava se kada hrana pređe 63 C. Međutim, ako se hrana samo delimično podgreje, iznad 8 C, ali ispod 63 C, potencijalno opasne bakterije prisutne u hrani mogu se brzo razmnožiti.
Ovo povećava šanse za trovanje hranom, uključujući infekcije poput salmonele i kampilobaktera.
prva.rs
