Priča o igračkama Tee Grgurević, koja stoji iza heklanih igračaka Palčica, počinje sa njenom ćerkom Unom, koja joj je inspiracija, ali i trudnica koje su, kako kaže, “već zaljubljene u svoju nerođenu decu”.
Tea je majka dve devojčice, čiji glas o šarenim i posebnim igračkama treba daleko da se čuje. Samo jedan pogled na njene ručno rađene medvediće, ovčice, zeke, ali i zvečke, biće dovoljan da shvatite da su drugačije od drugih.
“Tokom prve trudnoće imala sam jaku želju da napravim nešto posebno za svoju bebu. Mene je moja majka iznela iz porodilišta u benkici i ćebencetu koje je moja baka napravila za mene. Želela sam da i moja beba ima nešto posebno što ce čuvati celog zivota”, započinje moja sagovornica. “Uz pomoć interneta, naučila sam da heklam najpre kape, a onda sam za bebu napravila i kaputić. Slučajno sam naišla na igračke i oduševila se.”
Njena ljubav prema igračkama kreće iz njene ljubavi prema ćerki Uni, ali i bebama uopšte. Ćerka joj je najveća inspiracija i bez nje ne može da prođe nijedan proces pravljenja narudžbina. Čak je i ime svojoj radionici dala po nadimku ćerke- Palčica.
“Divno je kad dobijem povratnu fotografiju od svojih mušterija sa njihovim bebicama kako grle igračkicu ili je guraju u usta da bi umirile desni. Ima jedna divna zena kojoj sam prvu igracku radila tokom njene trudnoće. Njeno dete sada ima godinu dana i 3 moje igračke, i još uvek dobijam slike i od prvog dana on uvek spava sa svojim liscem napravljenim po zamisli njegove mame. To je ljubav koja me hrani da nastavim sa stvaranjem, čak i sada kad sam dobila još jednu bebu”, priča Tea sa osmehom na licu.
Tea izrađuje igračke i po narudžbini, a proces izgleda ovako: “Kada su igračke u pitanju, gotovo sve počinje od jednog malog kruga koji se u daljem radu širi ili sužava i tako nastaju delovi koje kasnije ušivam u jednu celinu, a zatim vežem nos, oči ili neke druge detalje. Igračke radim od glatkog pamučnog konca, zbog čega su pogodne za bolne desne kod najmlađih, ali i zahvaljujući njemu se mogu prati u veš mašini, a da se ne istroše. U njih stavljam antialergijsko punjenje i po potrebi zvečku. Za oči koristim dugmiće ili vez, zavisi od želje kupaca.”
Ono sto igračke Palčica svakako odvaja od drugih je zvečka, a najtraženije igračke su ovčice i neizostavni jednorozi.
“Iskreno, ne znam koliko je uopšte moguće naći lepu, mekanu zvečku. Imate opciju plišane igračke, koje bebe ne zanimaju mnogo, i plastične zvečke koje ne izgledaju mnogo bezbedno. Pritom, znam da su materijali s kojima radim prirodni, čisti, netoksični.”
Na kraju našeg razgovora pitala sam Teu o njenim planovima za budućnost.
“Često dobijam poruke oduševljenja i podrške. Jedini je problem što mislim da na našem podneblju svest o vrednosti ručnog rada još uvek nije toliko podignuta. Verujem da je bila, ali da smo je izgubili. Za svaku igračku potrebno je mnogo vremena, koncentracije i umeća naravno. Težim ka tome da imam sopstvenu radnju. Iz iskustva znam da ljudi nisu svesni kakve su to zaista igračke dok im ne stignu. Još uvek mi se nije desilo da pošaljem paket, a da nisam dobila poruku oduševljenja iz koje se stvarno vidi da je igračka nadmašila očekivanja. Tako da, jednog dana će moje mušterije biti u prilici da upoznaju moj rad u nekoj lepoj radnji. Ipak, i tada bih zadržala opciju naručivanja i u radnji i preko interneta, jer ovako igračke pravim posebno za svoje kupce, i ostavljam im prostora da sami izaberu sve moguce detalje i na taj način im pružim skroz personalizovani poklon.”
Ukoliko tražite originalne poklone za najmlađe u predstojećim praznicima, možete se javiti na njen Instagram profil.
Autor: Ivona Karan
