Mlada Novosađanka Milica, koja sa roditeljima živi u Nemačkoj u gradu Traunreut, ispričala je za portal NS Uživo interesatno iskustvo o projekatu koji su imali u okviru škole. Milica kaže da su na projektu učestvovale sve devojčice iz njenog razreda, dok kaže da su dečaci mogli da se prijave ali nisu pokazali zainteresovanost.
Ona objašnjava da su od profesora dobili objašnjenje da je u okviru edukacije mladih ljudi i adoloscenata da ne stupaju u nebezbedne seksualne odnose. Milica kaže da su u prvi mah mislili da će to biti predavanja, ali onda su dobili digitalne bebe kako ih je nazvala.
– Naši nastavnici su ovim hteli da shvatimo da nije lako odgajati decu, a naročito ako ih dobijemo u našim godinama. Znate to je ko prava beba, samo što nije! Projekat je jako dobar, da ne poželiš dete! (smeh). Sve traje sedam dana- svaki dan prva dva časa smo kod psihologa i pričamo o raznim temama, mi postavljamo pitanja i ona postavlja pitanja. Radimo kvizove, imamo i ankete, to radimo prva dva časa, a svaki dan po dvoje dobijaju bebu. Beba je kod svakog 24 sata. Ona plače kada je gladna i plače dok je ne nahranite, ako treba pelene da joj se promene, nema zabušavanja, ako treba da se po leđima potapše da podrigne ili samo da se nuna ili samo ovako zato što joj se samo plače. Beba ima senzore, a mi smo dobili narukvice na kojoj je isto senzor, koju očita da si to ti, jer samo ti možeš da joj pomogneš, ne možeš da daš mami pa da mama pazi na nju – priča Milica svoje iskustvo i kako priznaje ona i nije lose prošla, za razliku od svoje drugarice koja nije nikako mogla da smiri bebu do četiri ujutru, tako da je zvala nastavnicu da je isključi!
Od nastavnika smo dobili, nastavlja dalje Milica i sve što je neophodno da bi beba bila namirena, garderobu, kremice, pelene cucle, flašice kao i kolevka. Tog dana bebu na čuvanje dobila je još jedna devojčica iz njenog razreda.
– Dve devojčice svaki dan dobiju bebu na čuvanje, tog dana zadatak smo imale moja drugarica Melina i ja. Ona je bila kod mene kako bi smo se družile i zajedno ih čuvale – ističe Milica i kaže da se i njena drugarica jednako slašla u zadatku.
– Bebu smo morali da nosimo i tokom našeg boravka u školi. Dobila sam dečaka na čuvanje i nazvala sam ga Luka – kaže Milica i objašnjava da je projekat bio jako edukativan i da se nada da će se u našoj zemlji primenjivati.
Ona ističe da do tada nije mnogo o tome razmišljala, ali da su tokom trajanja projekta razgovarala sa svojim drugaricama Nemicima koje kažu da je da neželjena trudnoća rasprostranjenja među mladima.
-Na kraju dana nastavnica je uzela skener i očitala, tu je pisalo kako smo se ponašali sa bebom, da li smo je nahtanili koliko je bilo potrebno ili da li samo joj promenila pelene svaki put kada je trebalo. Meni je sigurno pomoglo i što se mene tiče ima izuzetno edukativan karakter- precizirala je naša sagovornica.
Kako je protekla moja NOĆ
Bilo mi je zanimljivo, ali na kratko, to je velika obaveza i odgovornost.
-Što se tiče lično moje noći, moj je spavao od 10 do pola 5, tada se prvi put probudio i tada ne znam šta je tačno hteo, pisalo je da se promeni pelena, ja sam to uradila ali je i dalje plakao. Tada sam ga ostavila 3 minuta da plače. Zatim se probudio u pola 6, tada je hteo da jede i oko 6 je samo hteo onako malo da ga ljuljam, zatim je zaspao. Čuje se kako diše dok spava, i onda znam da spava, tako da sam ja spavala od 1 do pola 5. Tako da bila je zanimljiva noć svakako – govori naša sagovornica.
Kakva je bila reakcija dečaka
Reakcija dečaka bila je kako Milica kaže iznenađujuje dobra.
– Nisu se šalili, već su se ponašali kao da je beba prava. Otišla sam na čas sporta, bila sam jedina devojčica među 15 dečaka. Moj drug Deni mi je prišao i onako mi je rekao “Smem li ja to da pipnem” i samo je dotakao prstom, dok mi je drugi drug Marius rekao “Smem li da je ljuljam, hoće li plakati.” Dečaci su bili oprezni, niko se nije nasilno ponašao, bili su nežni – rekla je Milica.
Zorica Topić
