U četvrtu nedelju Velikog Posta, koja označava sredinu Časnog Posta, Crkva slavi uzvišeni primer isposničkog života koji predstavlja prepodobni Jovan Lestvičnik.
Lestvičnik je čitav put duhovnog života predstavio u svojoj čuvenoj knjizi “Lestvica duhovna, koja uzvodi na nebo” i na primeru sopstvenog izuzetnog podvižničkog života pružio uzor kako treba prolaziti tim putem.
To je spis sastavljen iz trideset pouka: Kao što je potrebno da čovek proživi trideset godina od svog rođenja kako bi postao zreo, po merilima onog doba, tako je i monahu potrebno da prođe trideset stupnjeva u svom podvigu da bi dostigao savršenstvo.
Lestvičnik je živeo u šestom veku, a potiče iz Sirije ili Palestine. Najveći deo monaškog života proveo je u manastiru sv. Katarine na Sinaju. Bio je toliko duhovno darovit, kao da je hiljadugodišnjak. Povukavši se u pustinju blizu manastira, u njoj je proveo četrdeset godina, u postu i bogomisliju.
Ova nedelja naziva se i Sredoposna jer je sredina Časnog posta. To znači da je do praznika nad praznicima Vaskrsenja Hristovog, preostalo onoliko dana, koliko je proteklo dana od početka posta do ove srede.
Sredoposna nedelja ima veliki značaj u našem verskom i običajnom kalendaru. U sklopu priprema za Blagovesti, ove nedelje treba obratiti pažnju da se ne izgovaraju ružne reči, čak ni u šali. Običaj je u pojedinim delovima Srbije da se dete ili čovek koji izgovore ružnu reč sami udare blago po usnama uz reči “Ova usta neće govoriti ružno”.
Ove nedelje, osim uzdržavanja od ružnih reči, treba mnogo raditi. Veruje se da će Bog nagraditi one koji se posebno istaknu marljivošću u školi i na poslu. Zato će ove nedelje polja biti puna zemljoradnika od jutra do sumraka.
Kurir.rs/Opanak
