Da li zaista zimi treba jesti više? Otkud nam potreba za povećanim unosom hrane kad temperature padnu?
Čim temperature počnu padati, sve češće nam se javlja želja za boravkom kod kuće uz uživanje u hrani. Čemu ta potreba? Istraživanje koje je proveo Quitoque za Elle.fr obuhvatilo je oko 14.000 ljudi i saznalo više o njihovim prehrambenim navikama tokom zime.
Naime, čini se da je tokom zime teže kontrolisati glad. Brojke pokazuju da 51 posto žena i 59 posto muškaraca kažu da jedu više kada je hladno. Ipak, 91 posto njih više vremena provodi kod kuće. Kako bi se ‘utešili’ i zaštitili od niskih temperatura, mnogi se greju uz bogate tanjire. Kako pokazuje istraživanje, glad je povezanija s utehom, nego potrebom za dodatnom energijom i instinktom za preživljavanje.
Teoretski, naše telo treba održavati temperaturu oko 37°C. Zimi je za to potrebno puno više energije jer sezonska hladnoća podrazumeva veći utrošak energije za održavanje te temperature. Logično, više hrane nam omogućava borbu protiv hladnoće. To se zove termoregulacija. Ali s niskim temperaturama zime, takođe smo skloni manje biti na otvorenom a uz to imamo topliju odeću koja nas štiti. Sve su to činjenice koje ukazuju da trošimo manje energije nego inače, što dovodi do manjih energetskih potreba. Bogatija ishrana stoga se ne čini potrebnom.
Potrudite se tokom zime jedete što više proteina i hrane bogate vitaminom D, napominje struka. On je neophodan za reguliranje imuniteta, za rast i razvoj, za zdrave kosti i za još mnogo procesa u našem telu. Kako ga naš organizam proizvodi pod uticajem sunca, a tokom zimskih meseci ga nema dovoljno, svoju ishranu moramo pojačati namirnicama bogatim vitaminom D. To su ribe poput lososa, haringe, sardine, tune. Osim u ribi, vitamina D ima u jajima, junetini i telećoj jetrici.
Takođe, pojačajte unos vitamina C kako biste dodatno ojačali svoj imunitet. Njega najviše ima u agrumima (limun, narandža, grejp), u kiviju, bobičastom voću, brokuliju, kelju, karfiolu, paprici, kupusu…
Osim vitamina C, važan je i unos cinka. Najviše je zastupljen u crvenom mesu, jajima, mleku, žitaricama, pšeničnim klicama, španatu, mahunarkama, semenkama bundeve, lana i suncokreta, kao I u bademima I orasima.
nsuzivo.rs
