U samo jednom okrugu u Srbiji postignut je zadovoljavajući obuhvat vakcinacije MMR vakcinom protiv protiv malih boginja, zauški i rubele, što govori da u njemu žive najodgovorniji građani odnosno roditelji.
U pitanju je, prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” Severnobanatski okrug, u kojem je jedino postignut obuhvat od 95 odsto koji je neophodan da bi se izbegla epidemija malih boginja. A, još je pohvalnije što su u ovom okrugu otišli još dalje i postigli obuhvat od 97, 1 odsto.
U ovom okrugu je prošle, 2022. godine od planiranih 996 dece, prvom dozom vakcinisano 967. Ovaj okrug čine Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Kovačica, Kovin, Opovo, Pančevo i Plandište.
Najveći obuhvat među njima postignut je u Kovačici u kojoj je MMR primilo svako od 190 dece koje je bilo planirano, pa je u njoj obuhvat 100 odsto. U Pančevu je 89, 3, Plandištu 96, 8 odsto, Alibunaru 93, 1, Beloj Crkvi – 90, 8, Vršcu – 85,9, Kovinu – 77,2, a u Opovu 93, 8.
Ovaj okrug je postigao ono što nisu ni oni sa mnogo manje dece planirane za vakcinaciju. Poput, na primer, Pirotskog, u kojem je za vakcinaciju planirano 530 mališana a obuhvat je 93,2, zatim Borskog u kojem je vakcinisano 578 od 630 mališana (91, 7), ili Zaječarskog gde je vakcinasano 459 od 510 sa obuhvatom od 90 odsto.
– Obuhvat niži od 80 odsto registrovan je na teritoriji šest okruga, a najniži je bio u Raškom (55,7 odsto), Nišavskom (69,9 odsto), Topličkom (70,1 odsto) i Rasinskom okrugu (70,2 odsto) – navodi se u izveštaju “Batuta”.
Opštine sa najnižim obuhvatom u centralnoj Srbiji su Novi Pazar (27,9%) i Ćićevac (32,6%), a u Vojvodini Apatin (57,7%).
Prema podacima Instituta “Batut”, vakcinacija MMR-om na teritoriji Srbije u 2018. godini sprovedena je sa obuhvatom od 93,4, dok je u 2017. godini, kada smo imali epidemiju, ona iznosila tek 85,2 odsto.
Najveća epidemija malih boginja u Srbiji, da podsetimo, bila je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Deset godina kasnije u Srbiji javila se još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelila iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.
Poslednji put, male boginje su Srbiju pogodile 2017. godine i 2018. godine. Tada je obolelo 5.318 osoba, dok je 15 umrlo.
Vakcinacija u Srbiji protiv malih boginja počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. 1981. godine počela je primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.
Ona se prima u 13. ili 14. mesecu života.
Istovremeno, od 1994. godine započelo je davanje druge doze MMR vakcine, najpre u dvanaestoj, a od 2006. godine u sedmoj godini života, s obzirom na to da oko 5 odsto osoba vakcinisanih samo jednom dozom vakcine ne razvije imunitet protiv malih boginja.
Inače, broj vakcinisanih MMR vakcinom bio je i više nego zadovoljavajuć do 2013. godine, da bi 2014. godine rapidno opao. Procenat od više od 90 odsto vakcinisanih prešli smo posle toga samo 2018. godine, ali se, opet, vraćamo unazad…
Naime, 2005. i 2006. godine procenat vakcinisanih MMR vakcinom iznosio je 96 odsto, 2007. – 97 odsto, 2008., 2009. i 2010. po 96, da bi 2011. godine opet bio za procenat viši – 97 odsto. 2012. godine je pao na 90, 2013. se popeo na 93. Međutim, već naredne 2014. godine obuhvat je pao na 86 odsto, 2015. na 84 a 2016. godine na 81 procenta. 2017. godine izneosio je 85,2 odsto, 2018. smo postigli uspeh sa 93,4, 2019. smo opet pali na procenat ispod 90, odnosno na 88 odsto, 2020. godine samo 78 odsto, a 2021. tek 74, 8 odsto.
Male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija. Prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom – putem poljupca, rukovanjem, putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba kašljanjem i kijanjem i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.
Posle inkubacije, od momenta ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave tegoba, od 7 do 18 dana, dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa – vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci. Ovi simptomi traju od dva do četiri dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature i više od 40 stepeni, i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na trup i ekstremitete.
Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije, kada je još uvek bez tegoba, četiri dana pre izbijanja ospe i četiri dana nakon izbijanja ospe.
Komplikacije su češće kod dece mlađe od pet godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije.
Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1000 obolelih sa navedenom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.
telegraf.rs
Bas mi je zao te dece
Najodgovorniji . Odgovorni kao i pedijatri koji iz nekog nn razloga ne žele NIKAKO da potpišu da garantuju.