UPOZNAJTE SRBIJU: Novi Bečej, varoš čilaša, salaša i najlepšeg keja u Srbiji

       
Vojvodina Meteo

Šta prvo pomislite kada se pomene Novi Bečej? To su verovatno Tisa i Velikogospojinski dani, ali ovaj mirni banatski gradić zapravo nudi mnogo više. Crkve, muzeji, kupališta, dvorci i kulinarski specijaliteti.

Velikogospojinski dani

Kako drugačije početi opis ove manifestacije nego rečima Balaševića -“Stara stvar u Novom Bečeju, slava je za Gospojinu”.

Ovaj festival je za poslednjih desetak godina prešao put od seoske slave do velikog festivala koji dovodi najpoznatije muzičke zvezde, iz zemlje, regiona i sveta.

Promo

Osim ljubitelja dobre muzike, festival privlači i ljubitelje hrane i vojvođanske tradicije. Svake godine na prelepom tiskom keju organizuje se takmičenje u kuvanju riblje čorbe, a kroz celo mesto prolazi tradicionalna revija paradnih konja. Naravno nezaobilazna stvar na svakoj manifestaciji u Vojvodini su tamburaši i vašar na kom možete kupiti kretoš, ušećerene jabuke, licderska srca i ostale đakonije.

Tiski kej, najlepši kej u Srbiji

Tiski kej koji smo već pominjali, sa pravom nosi epitet najlepšeg keja u Srbiji. Mirna šetnju uz samu reku mogla bi početi od stare mlekare, ovaj deo keja obiluje prirodnim zelenilom sa jedne strane i prelepim banatskim kućama sa druge strane. Idući dalje prema centru mesta, nailazimo na čuveni hotel “Tiski cvet” gde možete da se osvežite uz kafu i ukusan sladoled na terasi ovog objekta.

Hotelski restoran nudi raznovrsnu hranu, a možete sesti i u neki od kafića pored kupališta koje se nalazi odmah naspram “Tiskog cveta”. U sklopu Hotela nalazi se i moderan spa centar. Sve informacije možete dobiti na njihovom sajtu. 

U samom centru Novog Bečeja, sa pogledom na Tisu i kej nalazi se prelepi gradski park u kome je za vreme Gospojine smešten centralni deo vašara.

Ostalim danima i leti i zimi, ovaj park je okupljalište kako meštana tako i turista kojih iz godine u godinu ima sve više, dalje niz park ka sportskoj hali i autobuskoj stanici prolazite ulicom u kojoj obiluju građevine iz vremena Austrougarske.

Kej se nastavlja i dalje uz Tisu sa uređenom pešačkom, biciklističkom i trim stazom.

Crkva Arača

Nedaleko od Novog Bečeja na pola puta ka Novom Miloševu pažnju vozača privućiće neobična vizura u sred plodne ravnice.

Radi se o ruševinama srednjovekovne Crkve Arače. U istorijskim izvorima ne postoje podaci koji pouzdano mogu da utvrde kada je Crkva građena. Međutim nakon odlaska Turaka iz Banata, ostala je u ruševinama.

Svetlana Bakic

Osnova ove impozantne crkve kao i prostorni raspored karakterističan je za franjevačke crkve u prelaznoj varijanti romanogotičkog stila.

“O monumentalnim pretenzijama graditelja svedoče korišćeni materijal –  tesani kamen, mermer, tesanik i opeka. Crkva je trobrodna bazilika bez transepta, sa tri polukružne apside. Svi brodovi su zasvedeni krstastim svodovima. Krajem XIV veka u apsidu je dozidan gotički zvonik. Bogat arhitektonski ukras na fasadama sačuvan je u fragmentima. Kapiteli i konzole imaju raznovrsnu dekorativnu plastiku sa figuralnim i biljnim motivima. Prilikom iskopavanja 1879. godine u Arači je otkrivena nadgrobna ploča sa predstavom svetitelja i donatora, ukrašena tročlanom prepletnom trakom, koja se datuje u XII vek. Novija arheološka istraživanja potvrđuju da su uz crkvu sa severne strane postojali konaci i mnogobrojni grobovi. Konzervatorski radovi obavljeni su tokom 1970 – 72. godine”, navedeno je na sajtu ZrenjaninHeritage.com

Cvetanje Tise

Novi Bečej više je nego bilo koji grad srastao sa svojom rekom, u ovoj mirnoj banatskoj varošici, malo ko ne poseduje čamac ili splav. Sve u ovom gradu posvećeno je ovoj velikoj evropskoj reci, koja pre nego što dođe do Novog Bečeja svojim tokom prolazi kroz čak 4 države.

Stoga i ne čudi da je jedan od bitnijih perioda u varošici period cvetanja Tise. Tiski cvet zapravo i nije cvet, već jedna zaista posebna vrsta insekta.

Kaleidoskop

“Period rojenja ovog mrežokrilastog insekta, čija larva živi na dnu sporotekućih reka, otpočinje sredinom juna, kada se na površini Tise pojavljuju rojevi sa milionima jedinki, pa se kaže da Tisa “cveta”. Nakon obavljenog sparivanja, takozvanog svadbenog leta, ženke polažu 7 do 8 hiljada jaja na površinu vode, da bi se ona potom postepeno spustila na dno i pronašla pogodno mesto za razvoj. Razvoj larve traje tri godine, a život ovog krilatog “cveta” samo jedan jedini dan”, stoji na sajtu novibecej.rs

Svakako ovo je događaj koji bar jednom u životu treba da vidite.

Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo

Novi Bečej definitivno je varošica prirodnih fenomena, pored same reke Tise i cvetanja tiskog cveta, veliku pažnju privlači i rezervat Slano kopovo.

Kao što smo rekli Tisa utiče na svaki segment života Novog Bečeja, pa je tako zaslužna i za stvaranje “Slanog Kopova”.

Geza Farkaš

Slano Kopovo je uredbom Vlade Srbije iz 2001. godine proglašeno za specijalni rezervat prirode, a nalazi se na površini od 976 hektara. Za stvaraoca ovog prelepog prirodnog rezervata odabrano je “Lovačko društvo Novi Bečej”. Ovo je jedna od poslednjih očuvanih bara na slatinama u Vojvodini. Predstavlja prastari meandar Tise koja je često u prošlosti menjala tok.

“Slano kopovo predstavlja neprocenjiv centar osobene biološke raznovrsnosti živog sveta na prostorima Vojvodine i reprezentativan primer slatinskih staništa koja su na granici potpunog nestajanja. To je jedno od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji i srednjem delu Evrope. Na Slanom kopovu se gnezdi znatan broj retkih i ugroženih vrsta ptica, ali je ono još značajnije kao usputna migratorna stanica više stotina hiljada ptica vodenih staništa iz mnogih krajeva Evrope i zapadnog Sibira. Slano kopovo je posebno važno za zadržavanje ždralova, šljukarica, čaplji, pataka i gusaka. Tokom prolećne i jesenje seobe na Slanom kopovu se u jednom trenutku može okupiti preko 15.000 sivih ždralova (Grus grus), 20.000 različitih vrsta pataka i preko 5.000 gusaka. Na području Slanog kopova se javljaju specifične slatinske zajednice Thero – salicornietae koje su u fazi nestajanja u celoj Panonskoj niziji. Pečat predelu daje dominantna halofitska (slatinska) vegetacija, koja je vezana za solončake i izgradjena od većeg broja retkih i ugroženih vrsta, pa su zakonom strogo zaštićene kao prirodne retkosti”, stoji na sajtu novibecej.rs

Muzej traktora i muzej kotarki, oba u Novom Miloševu

Premda Novo Miloševo, selo nadomak Novog Bečeja ima svega 6000 stanovnika ono poseduje čak dva muzeja. U jednom od naših prethodnih tekstova pisali smo o Muzeju traktora Žeravica u Novom Miloševu. Tekst možete PROČITATI NA OVOM LINKU. Međutim tu je i muzej “Kotarka” sa itekako zanimljivom postavkom.

Muzej “Kotarka” zavičajni je muzej ne samo Novog Miloševa već i čitavog Banata. Iza 14 dorskih kapitola nalazi se nekadašnji žitni magacin porodice Karačonji. Dvorac ove porodice nalazi se odmah prekoputa magacina, a sam magacin danas ima novi život. Pretvoren je u muzej sa velikim brojem eksponata, starog nameštaja, alata, oruđa i drugih zanimljivih predmeta.

Uskoro vam donosimo nove priče iz Novog Bečeja, upoznaćemo vas sa čarobnim dvorcima i prelepim predelima.

Autor: nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments