S obzirom na to da se poslednjih osam godina zajedno sa svojim nastavnicama bave proučavanjem uticaja zagađenja na životnu sredinu, ovaj put su istraživali kvalitet vazduha u svom mestu, a njihov rad “Air in my town” uvršten je među 30 najboljih na međunarodnom takmičenju “StarT Luma” koje se organizuje u Finskoj.
– Konkurs nas nije iznenadio, jer poslednjih osam godina realizujemo projekte sa decom, tako da smo imali šta da ponudimo međunarodnoj zajednici – kaže za “Dnevnik” nastavnica fizike u OŠ “Miroslav Antić” Gordana Hajduković–Jandrić. – Projekat “StarT Luma” pokrenut je u Finskoj 2017. godine sa ciljem deljenja radosti učenja, a mi smo shvatili da sa tim našim aktivnostima i rezultatima treba da upoznamo širu zajednicu. Ove godine je na konkurs proistiglo preko 1.000 radova iz 35 zemalja sveta i u grupu od 30 naboljih, uvrštena je i naša škola, po mišljenju stručnog tima koji čine naučnici sa 12 prestižnih instituta. Sada publika ima priliku da se upozna sa odabranim projektima i da svoj glas za najbolju ideju, putem linka “StarT Luma” platforme, na kojoj smo za sada prvi, sa preko 2.000 glasova publike.
Kako kaže, uprkos pandemiji, ceo projekat su uspeli da realizuju onlajn, na šta su posebno ponosni. U projekat je bila uključena i nastavnica hemije Andrijana Sarić, sa kojom vodi ekološku sekciju u školi. Zato i imaju dosta realizovnih projekata, uključujući ovaj sa kojim su se kandidovali.
Ideja je bila da menjanjem loših navika i promenom ponašanja, svako od nas može dati lični doprinos očuvanju planete
– Deca su istraživala zagađenost vazduha i njihov zadatak je bio da jednostavnim eksperimentima, uz korišćenje materijala koje svi imamo u domaćinstvu, dođu do ozbiljnih rezultata koji imaju naučni karakter – objašnjava naša sagovornica. – U svom istraživanju su koristili aplikaciju “AirVisual”, kao i rezultate koje su davale merne stanice u Beočinu i Novom Sadu, te su utvrđivali kako na zagađenost utiču vremenski uslovi. Pravili su anemometar (instrument za merenje brzine vetra), te su istraživali kako brzina vetra utiče na zagađenost vazduha, zatim su pravili higrometar, instrument za merenje vlažnosti vazduha. Imali su zadatak da utvrde koje su čestice zagađivači, koristeći kartončiće na koje su mazali vazelin, a zatim su ih postavljali na različita mesta poput raskrsnica, spavaćih soba, kuhinja, dvorišta… Tako su merili u kom delu je zagađenost najveća, koristeći lupu. Statistički su obradili podatke i dobili smo lepu kolekciju rezultata. Imali su zadatak da naprave prečišćivač vazduha pomoću jednostavnih materijala poput maske koju danas koristimo za zaštitu od koronavirusa, što nam je baš bilo interesantno, a koristili su i vatu ili vunu. U svim tim radovima su imali potpunu slobodu da koriste načine, svoju kreativnost i domišlljatost kako će realizovati postavljeni izazov, dok je i svaki ogled koji smo uradili imao svoj zaključak do kog su oni došli.
Po njenim rečima, istraživali su i najveće zagađivače u našoj sredini i došli su do nekih rezultata, koji su takođe predstavljeni u radu.
– U projektu je učestvovalo nas devet učenika i dve nastavnice, a moj zadatak je bio da napravim instrument (anemometar), koji će meriti brzinu kretanja vetra i utvrdim kako on utiče na zagađenje vazduha – kaže učenik sedmog razreda Marko Vuković, jedan je od učesnika na projektu. – Nije bilo teško napraviti instrument, koristio sam kućne materijale poput olovke, plastelina, kartona, čašice. Nakon istraživanja sam zaključio da vetar pozitivno utiče na zagađenje vazduha, odnosno dok duva, rasteruje čestice zagađivače i prečišćava vazduh. Najveći problem u Futogu jeste Beočinska cementara koja izbacuje štetne čestice u Dunav kao i u vazduh. Te čestice se zatim šire i ostaju na svim mestima poput krovova kuća, na ulicama i slično. Pre svega mislim da treba da promenimo našu svest o životu i o sredini u kojoj se nalazimo, promenimo naš mentalitet i prestanemo da bacamo smeće u prirodu.
Sa markom se složila i njegova drugarica Bojana Balać.
Glasanje
Projekat“Air in my town” đaka OŠ “Miroslav Antić” iz Futoga nalazi među 30 najuspešnijih na platformi “StarT Luma”, tako da publika može da glasa i odredi čiji projekat će biti zaista najbolji.
Glasanje je do 15. aprila putem linka: https://padlet.com/lumakeskus/start_projects_2021. Jednostavnim klikom na link, otvara se stranica na kojoj su predstavljeni svi radovi, a glasa se tako što se ispod promotivnog videa klikne na ikonicu u obliku srca.
– Pravili smo prečišćivač vazduha, koristili smo kutije i razne filtere poput maske za lice, vune i slično, a imali smo zadatak da vidimo koliko će se čestica zadržati na tim filterima – kaže Bojana. – Došli smo do zaključka da ima jako puno čestica u vazduhu. Većina zagađenog vazduha je zbog automobila, fabrika i sličnih zagađivača. Kako bi unapredili životnu sredinu i poboljšali uslove života, neophodno je smanjiti upotrebu automobila i da svaki pojedinac snosi odgovornost da naša životna sredina bude zdrava sredina za život.
Osim Marka i Bojane, na projektu su učestvovali i Tamara Rehner, Anja Ašonja, Nenad Tošić, David Marjanović, Ana Lazarević, Iva Ajduković i Dunja Jovanović. Prema rečima nastavnice fizike Gordane Hajduković – Jandrić, još 2013. godine su sa đacima krenuli su izučavanje aktivnosti koje se tiču zaštite životne sredine i očuvanja prirode. Bavili su se do sada klimatskim promenama, obnovljivim izvorima energije, zagađenjem životne sredine – bukom, zatim zagađenjem vazduha, a ove godine se bave zagađenjem vode. Ideja je bila da menjanjem loših navika i promenom ponašanja, svako od nas može dati lični doprinos očuvanju planete. Zato su sve aktivnosti usmerene u tom pravcu, kako bi se kod učenika razvila svest o stvarnim problemima okoline, ali i kod roditelja, lokalne zajednice i dece iz vrtića, koji su uključeni u svaki projekat.
– Negde smo počeli sa realizacoijom svih tih projekata nakon objavljenih rezultata PISA testiranja, kada smo shvartili da današnja deca nemaju naučnu pismenost, odnosno da je 35 odsto učlenika postiglo rezultate ispod proseka – iskrena je nastavnica. – Zato smo pokušali da damo naš doprinos u naučnom opismenjavanju dece. Sa druge strane, predmeti fizika i hemija nisu baš omiljeni među širom populacijom dece, tako da je i to razlog da im se na neki način nauka približi.
Dnevnik.rs
