Demokratska stranka bila je najveći tamničar medija, a danas priča o medijskim slobodama!

Ne znamo se mi od juče. Možda Demokratska stanka može da zavara neke ljude rođene posle 2000. godine, koji su isuviše mladi da bi se sćaali tog surovog vremena, tokom kog je pod plaštom otvorenosti, jedna stranka celo društvo podređivala svojim interesima

Piše: Milorad  Bojović

Došla su zadnja vremena. O slobodi medija najglasnije pričaju oni koji su je najviše gušili, kad su o njoj odlučivali. Gromglasno i svakodnevno pričaju o cenzuri, koristeći apsolutnu slobodu medija, za koju tvrde da ne postoji. Pored medija, od kojih jedni otvoreno podržavaju vlast, a drugi još otvorenije opoziciju, danas svako ko ima mobilni telefon, a imaju ga svi, može da priča i piše o čemu god mu srce žudi, bez ijednog dokaza. Bez ikakvog utemeljenja u činjenicama.

U uslovima neprestane produkcije novih vesti i mišljenja moguće je sve. Razna čuda. I razne obmane. Moguće je čak i to da se Demokratska stranka javi kao borac za slobodu medija, iako je Demokratska stranka tokom svoje duge vladavine bila najveći tamničar medija u Evropi. Ne znamo se mi od juče. Možda Demokratska stanka može da zavara neke ljude rođene posle 2000. godine, koji su isuviše mladi da se sećaju tog surovog vremena, tokom kog je, pod plaštom otvorenosti, jedna stranka celo društvo podređivala svojim interesima.

Tabloidi i neodgovorno novinarstvo izum je demokratskog preporoda Srbije, posle 2000. godine. Srbija je pod njima pretvorena u tabloidnu sapunicu. Od svih stvari s razvijenog Zapada, u njijovo vreme smo uvezli rijalitije i korupciju. U periodu njihove evropeizacije i demokratizacije društva donet je najgori Zakon o javnom informisanju na teritoriji Evrope. Taj diskriminatorni propis koji je novinare onemogućavao da izveštavaju o malverzacijama i mahinacijama tadašnje vlasti i koji ih je onemogućavao da štite svoje izvore, bio je esencija njihovog poimanja slobode medija. Zvali su vlasnike. Pretili. Slali inspekcije. Kolporterima naređivali da tiraže sakrivaju ispod tezge, a privatnim i državnim kompanijama su zabranjivali da se oglašavaju u nepodobnim medijima.

Kad je Pajtić pisao Strategiju razvoja RTV-a jesu li pravili debatne emisije o pljački Razvojne banke Vojvodine i Tesla banke? Jesu li o tome izveštavali u vestima? Nisu! Ali su političari, eksperti i mediji, koji danas tvrde da je RTV pod strogom kontrolom sistema, tvrdili da je RTV od 2000. do 2016. godine, do Pajtićevog pada s vlasti bio bastion slobode. Pre će biti da je bio oltar despotizma

Ali, to je samo deo nasilja koje su sprovodili nad medijima. Posebno su se iživljavali nad Radio-televizijom Vojvodine. Upravni odbor, Programski savet, uredništvo, bili su produžena ruka propagandne mašinerije DS-a. U Upravnom odboru sedeli su članovi Demokratske stranke. Programski savet, koji se stara o programu celog RTV-a, kontrolisali su članovi Demokratske stranke. Jedno vreme je to radio glavni kadrovik DS-a Dragoslav Petrović. A potom je na čelu Progamskog saveta bila supruga pokrajinskog sekratara za informisanje, koji je u isto vreme bio visoki funkcioner Demokratske stranke. Osim što je predstavljalo neviđeni nepotizam, njeno imenovanje je predstavljao direkno kršenje slobode Radio-televizije Vojvodine i njegovo stavljanje pod direktnu kontrolu tadašnje vlasti. Međutim, nasilju tu nije kraj. Krajem 2013. godine RTV je usvojio strategiju razvoja do 2017. godine. Strategiju je potpisao lično Bojan Pajtić. Taj dokument i dalje može da se nađe na internetu. U isto vreme Upravni odbor je kontrolisao glavnog urednika i sve druge urednike, smenjujući one koji su pokazali nesklonost da slepo slušaju naloge iz vrha DS-a.

Samo u takvim okolnostima bilo je moguće da se RTV ponaša kao Pajtićeva privatna televizija. Samo je u tim uslovima bilo moguće da RTV ide s Pajtićem u Debeljaču i tamo ga snimi, dok vozikajući kineski skuter, najavljuje fabriku električnih automobila koja nikad nije otvorena. Je li RTV tada objektivno informisao javnost? Je li ikada obavestio građane da fabrike nema? I da je nestalo 800 hiljada evra koji su toj lažnoj fabrici dati iz Pokrajinskog budžeta? Nije! Jesu li pravili debatne emisije o toj prevari, i o drugih 111 lažnih pogona novih tehnologija, preko kojih je nestalo sedam milijardi iz pokrajinskog budžeta? Jesu li pravili debatne emisije o pljački Razvojne banke Vojvodine i Tesla banke? Jesu li o tome izveštavali u vestima? Nisu! Ali su političari, eksperti i mediji, koji danas tvrde da je RTV pod strogom kontrolom sistema, tvrdili da je RTV od 2000. do 2016. godine, do Pajtićevog pada s vlasti bio bastion slobode. Pre će biti da je bio oltar despotizma!

Autor je stručnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik