Antifašistička šetnja protiv zastave Srbije

U pozivu za 23. oktobar, organizatori su pozvali “Novosađane i Novosađanke da zajedno dignu glas protiv terora i zastrašivanja Limana, Novog Sada i cele naše zemlje”. Poruke istovetne sadržine ispisivane su pre izvesnog vremena kada je nekoliko ulaza na Limanu osvanulo ofarbano u boje zastave Srbije. Zato bi organizatori mogli da odgovore jesu li to oni zapravo oslobađali Liman od najznačajnijeg nacionalnog znamenja

Piše: Milorad Bojović

O istraživačkom novinarstvu ne mislim niša dobro. Reč je o prerušenoj agenturi uticaja, koja glorifikuje jednu a satanizuje drugu stranu. O konceptualnim politikama mislim još gore.  Antifašistička šetnja, koja se u subotu održala na Limanu, novi je dokaz da konceptualisti nisu ništa drugo do prerušeni bivši članovi Demokratske stranke koji u novom ruhu pokušavaju da pronađu nove kanale komunikacije za zamajavanje birača da bi im na kraju ponovo ponudili gubitak radnih mesta kao najbolji put u Evropu. Organizatori i nekolicina Limanaca koriste konceptualizam kao dimnu zavesu za brutalno politikanstvo.

Kako znam da su oni isto što i Bora Novaković, Đilas i Jeremić? Lako! Krivotvore sve čega se dohvate stavljajući falsifikovane činjenice i falsifikovane kontekste u narativ koji njima odgovara.

Mada žele da izgleda drugačije, njihova antifašistička šetnja bila je čist falsifikat. I opasna optužba. Šetnja u čast oslobođenja Novog Sada od fašizma Limanom, koji je pre 77 bio močvara bez kuća, predstavlja marketinški trik i politički igrokaz.

U pozivu za 23. oktobar, organizatori su pozvali “Novosađane i Novosađanke da zajedno dignu glas protiv terora i zastrašivanja Limana, Novog Sada i cele naše zemlje”.

Poruke istovetne sadržine ispisivane su pre izvesnog vremena kada je nekoliko ulaza na Limanu osvanulo ofarbano u boje zastave Srbije. Zato bi organizatori mogli da odgovore jesu li to oni zapravo oslobađali Liman od najznačajnijeg nacionalnog znamenja? Bez obzira na to da li će javno izrečeni odgovor biti potvrdan, reći ću vam da se ta zastava pobednička vijorila na Beloj kući 1918. godine. Ta zastava se pobedonosno, zajedno sa zastavama Rusije, Amerike i Velike Britanije vijorila u svim bitkama Drugog svetskog rata u kojima je slomljena Hitlerova fašistička armada.
Ta zastava je srazmerno broju stanovnika najviše stradala za slobodu od fašizma.

U bogatoj slobodarskoj istoriji Novog Sada 23. oktobar prestavlja nesalomivo sidro. Anker naše odanosti miru, slobodi, toleranciji. Ali, 23. oktobar ne treba da postane politički plakat. Niti izborni slogan. Nedopustivo je poigravati se nasleđem Drugog svetskog rata radi lične političke koristi nekolicine

Kao i sve drugo. I “oslobađenje” Limana je montaža. Upotreba 23. oktobra u političke svrhe. Da su organizatori zaista na umu imali stvarno obeležavanje Dana oslobođenja otišli bi do Gradske biblioteke da se upute u istoriju Novog Sada u Drugom svetskom ratu. Tamo bi u knjizi „Novi Sad u ratu i revoluciji”, Mileta Čobanjskog, Zvonimira Golubovića i Živana Kumanova saznali istinu o 23. oktobru. I onda bi umesto na Liman otišli na Salaku.

Evo nekoliko činjenica koje će Novosađanima otkriti svu veličini subotnje prevare. Za oslobođenje Novog Sada nisu vođene nikakve borbe. U njega su 23. oktobra samo umarširale pratizanske jedinice iz Banata.

Treći bataljon Osme vojvođanske udarne brigade, kojom je komandovao Milan Korica Kovač promarširao je pustim Novim Sadom. Partizani su u grad ušli kroz Temerinsku i Kisačku ulicu i produžili prema Batini. Nešto kasnije, istim putem Dragiša Cvejić iz Narodnooslobodilačkog odreda s Podbare proneo je trobojku sa zvezdom petokrakom i podigao je na krov Gradske kuće.

Partizani su u Novi Sad krenuli preko Šajkaške i Rimskih šančeva, Klise i Salajke, niz današnju Temerinsku i Kisačku ulicu. Oslobodilačku zastavu Novosadskog partizanskog odreda istakao je Dragiša Cvejić u 6 sati i 20 minuta na Gradskoj kući. Od tog trenutka Novi Sad je zvanično slobodan grad!

I organizatori, kao i svi ostali Novosađani znaju da je Liman sve do pedesetih godina 20. veka bio slabo naseljeno močvarno područje. Njegova veza s oslobođenjem Novog Sada u Drugom svetskom ratu gotovo da ne postoji. Ali, “oslobodilačka” šetnja Limanom nije izvedena iz neznanja već sa zlom namerom i predstavlja politički skup protivnika srpske zastave. Zato šetnja predstavlja običan reklamni trik i najordinarniji falsifikat! Iz nekoliko razloga. U Novom Sadu nikada nije bilo fašista, osim onih koji su pripadali Hitlerovim, Hortijevim i Pavelićevim jedinicama. Novi Sad je od svog osnivanja najslobodoumniji grad u ovom delu Evrope. Jer, nijedan grad zbog svoje slobodoumnosti nije toliku puta rušen i uništavan. Najgore razaranje pretrpeo je 1849. godine, kada je srušeno dve trećine objekata i ubijeno skoro 70 odsto stanovnika. Grad je šest meseci bio pust. Novi Sad koji danas znamo izgrađen je iz tih ruševina.

U bogatoj slobodarskoj istoriji Novog Sada 23. oktobar prestavlja nesalomivo sidro. Anker naše odanosti miru, slobodi, toleranciji. Ali, 23. oktobar ne treba da postane politički plakat. Niti izborni slogan. Nedopustivo je poigravati se nasleđem Drugog svetskog rata radi lične političke koristi nekolicine. A bez obzira na vaše igrokaze, Novi Sad je 23. oktobra nepovratno zakoračio pod svetlo nebo slobode. I to ništa ne može izmeniti. Niti se na neetičkom konceptu može graditi politička karijera.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću