Apel Novosađanima – ako volite Novi Sad radujte se novom GUP-u!

Odbornici su se poneli hrabro i dostojanstveno. Obavili su posao i dužnost koju su im građani poverili. Popravili su prilike i šanse Novog Sada u budućnosti. Svako kome je Novi Sad na srcu treba da učini isto

Piše: Milorad Bojović

Tekst koji vam poveravam na čitanje, bio je napisan da bude objavljen juče, dan uoči održavanja sednice Skupštine grada, na kojoj se usvajao novi Generalni urbanistički plan. Međutim, na neki volšeban način tekst se izgubio u nekom itnernet limbu, pa nije objavljen na vreme. Suština teksta bila je ova: apelovao sam na sve odbornike Skupštine grada da se naoružaju ljubavlju prema Novom Sadu, ignorišu psovke i vređanja i glasaju za novi urbanistički akt. Takođe sam predložio da posle sednice svih 50 protivnika GUP-a, iz Novog Sada i Beograda, koji su imali plan da spreče glasanje, povedu na neki od ravnih krovova na sredokraći između Limana i Grbavice s kog se pruža dobar pogled na oba kvarta, da im objasne zašto su u zabludi kada se protive usvajanju plana. Moj predlog ostaje na snazi i sada. Predlažem da se svi zajedno popnu na krov zgrade Agrovojvodine ili na krov kule na uglu Sutjeske ulice i Bulevara oslobođenja, kod stadiona Vojvodine. Odatle protivnici GUP-a mogu da sagledaju i dožive Grbavicu kao primer gramzivo nehumane gradnje, a Limane kao egzemplar ružne arhitekture. I tako će iz ptičje prespektive neposredno, empirijski moći da se uvere da ništa nije onako kako su tvrdili pre i za vreme prostesta. Dokle im oko seže videće ružne, zbijene, jednu na drugu nagurane zgrade, kao u zbegu. Moći će da vide da na celoj Grbavici nema nijedne travke, nijednog drveta. Retka stabla koja se vide posađena su kao prinuda. Kao iznuđena terapija. Da se popravi nepopravljiva šteta koja je načinjena od 1996. do 2004. godine. Neposrednim uvidom će doći do dokaza da je za sve to što vide, za svaki pedalj asfalta i betona, svaku ciglu, svaku sasušenu i uništenu travku kriva opozicija, iz doba kad je bila vlast, i njihov, još uvek aktuleni GUP iz 2001. godine. On je usvojen kao jevanđelje investitora, da svaki pedalj prostora, koji je mogao biti koristan, bude zloupotrebljen radi profita. Imam dokaze za to. Smešteni su u zapisnicima sa sednica Skupštine grada od 2000. do 2004., i od 2008. do 2012. godine. Tu piše na čiji zahtev su naknadno menjani planovi kvartovske regulacije da bi se ozakonili nezakoniti spratovi i protivpravna zauzetost parcele. Tamo može da se pročita kako su odbornici opozicije, koja danas napada novi GUP, vatreno i žovijalno branili interese svojih investitora. Ljudi koji do simbioze s njima, tadašnjom vlašću, nisu imali ništa, a onda je rast njihovog bogatstva postao direktno srazmeran nestajanju zelenih površina u Novom Sadu. Pokušavao sam, ali nisam uspeo da otkrijem minimalne principe koji su potrebni da bi se opravdali razlozi za protest u vezi s novim GUP-om. Oni tvrde da plan nema ekološki aspekt, i da ugrožava prirodu. Tvrde da je nepoželjan most u produžetku Bulevara Evrope. I da se ceo plan pravi radi interesa jednog investitora i projekta Novi Sad na vodi. Činjenice lako može da utvrdi svako polupismen. Treba samo unakrsno da čita stari i novi GUP. Videće da novo rešenje obezbeđuje više od 400 hektara novog zelenila. Novi GUP štiti 125 hektara površina koje predstavljaju staništa zaštićenih životinjskih vrsta. Kamenička ada i Šodroš tek sad postaju zaštićeni. Dosadašnji GUP je predviđao gradnju hotela i ugostiteljskih objekata. Sada toga više nema. Kamenička ada biće zaštićeno prirodno stanište, a Šodroš će biti namenjeni za sport i rekreaciju. A možda je baš tu problem s novim GUP-om? Možda je pokvario stare planove nekih funkcinera bivše vlasti, i njima bliskih ljudi, o velikoj i lakoj zaradi? Takođe, novi GUP povećava broj bicilističkih staza, igrališta, prostora za rekreaciju. I primorava investitore da zidaju samo na polovini parcele, a da preostalih 50 odsto upotrebe za parkinge, igrališta i sadnju zelenila. Takođe, most s kojim se spore, ucrtan je pre mnogo decenija, a bio je glavni propagandni adut vlasti od 2008. do 2012. godine. A čak i da nije, most pomaže da se Novi Sad razvija na obe obale reke. I, na kraju, projekat Novi Sad na vodi izmislili su sami i lansirali ga do nivoa legende. Dakle, sve što tvrde i zbog čega protestuju je drugačije. Zaključak je da se otpor prema GUP-u javio kao posledica spinovanih, izmišljenih optužbi, koje je lansirala osoba kojoj je suđeno za mito i korupciju, zato što je jednom investitoru omogućila da sagradi zgradu mimo urbanističkog plana i nezakonito zaradi više od milion evra. To je ista osoba koja je kao predsednik Skupštine grada bar dvaput godišnje na dnevni red stavljala izmenu planova detaljne regulacije, kako bi se na njima legalizovani nezakoniti spratovi investitora s kojim je hapšen zbog onog korupcionaškog miliona. Pogađate, on nije Lihodejev, mada ima istu sklonost ka teleportaciji. On je štafelaj majstor iz Futoga.  Suprostavljati se novom GUP-u zbog spina osobe koja je hapšena i kojoj se sudi zbog sprege s investitorima predstavlja zauman i zaludan posao. Dakle, osnovna premisa, osnovno polazište celih protesa je neispravno i pogrešno jer je zasnovano na tvrdnjama krajnje nekredibilnog izvora. Njegovo ime je definicija nepouzdanosti. Od 2000. godine do danas sve što je uradio, učinio je u sukobu sa zakonom.

Demokratija nije volja jednog. Ili stotine. To je volja većine koja na izborima da podršku jednog ili većem broju partija. Želja desetine je isto što i tiranija

Organizatori protesta tražili su od odbornika da glasaju protiv GUP-a, jer bi to, kažu, bilo u interesu građana i građanki. Kada to kažu, očigledno je, misle na sebe. I na svoj interes. Njihov protest opisuje misao Džordža Santajane koji kaže: “Oni su kao deca pobegla iz škole, koja svu sreću nalaze u slobodi. Oni su ponosni na ono što su odbacili, kao da je za to potrebna velika pamet; ali ne znaju šta hoće”. Iza skupine ljudi koji protestuju ne stoji niko osim stranaka opozicije. Novi Sad nije dozvolio da bude ucenjen. I dobro je što je novi GUP izglasan, jer iza odbornika stoje građani. Velika većina građana. To je utvrđeno na izborima, jedinom mogućem i jedinom pouzdanom načinu za dobijanje dozvole da se odlučuje u ime svih. Glas birača na izborima predstavlja overenu blanko menicu koju popunjava vlast tokom mandata. Ako je menica pogrešno popunjena birači će je na izborima opozvati i predati drugome. Dakle, odbornici su se poneli hrabro i dostojanstveno. Obavili su posao i dužnost koju su im građani poverili. Popravili su šanse Novog Sada u budućnosti. Svako kome je Novi Sad na srcu treba da učini isto. Treba da kaže podržavam novi plan jer obuzdava netalentovane arhitekte i još netalentovanije investitore u daljoj devastaciji Novog Sada. I stvara priliku da Novi Sad postane moderniji, lepši i udobniji za građane. Svako ko želi da zadrži stara rešenja nije prijatelj grada. Niti građana. Istovremeno treba znati da demokartija nije sistem u kom je volja pojedinca, ili skupine pojedinaca značajnija od volje većine. Demokratija ne može da predstavlja skup želja nekolicine. Demokratija je predstavništvo većine. Ko misli i tvrdi drugačije, ili ne zna ništa  o demokratiji, ili je žrtva frivolne neiskrenosti. Demokratija nije volja jednog. Ili stotine. To je volja većine koja na izborima daje podršku jednoj ili većem broju partija. Želja desetine je isto što i tiranija. Ako opozicija smatra da je anarhizam jedini efikasan način borbe protiv vlasti, mislim da će još dugo, zajedno sa svojim istomišljenicima iz NVO sektora, sedeti u opozicionim klupama, pa čak i izvan njih. To nije moja presuda, to će kao i u prethodnih 10 godina biti odluka Novosađana na izborima.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću

Njihov protest opisuje misao Džordža Santajane koji kaže: “Oni su kao deca pobegla iz škole, koja svu sreću nalaze u slobodi. Oni su ponosni na ono što su odbacili, kao da je za to potrebna velika pamet; ali ne znaju šta hoće”