Time bi makar jednom u životu učinili nešto korisno. A opet, imajući u vidu njihovu prošlost, i činjenicu da je upravljanje autobusom vrlo odgovoran posao, nameće se zaključak da ni za to nisu odgovarajući kandidati
Piše: Milorad Bojović
Licemerje je, misli veliki broj Novosađana, sastavni deo politike. Taj stav je istinit, u meri u kojoj je pouzdano njihovo sećanje. I rezonovanje. A sećanje je, nauka je dokazala, najnepouzdanija od svih aktivnosti ljudskog mozga. Dokazano je i da su prilikom rezonovanja brojevi ubedljiviji od drugih činjenica. Nezgoda s brojevima je što se najbrže zaboravljaju, naročito otkad smo, i inače kratku pamet, počeli da pozajmljujemo od pametnih telefona. Ali, tekst koji pišem ne bavi se uticajem tehnologije na opšte zaglupljivanje Novosađana. On je studija o suptilnom terorizmu političke manipulacije. Epistemološki ogled o uticaju zaborava na kreativnost upotrebe laži u političkoj borbi. I tautološka formula za utvrđivanje i dokazivanje razlike između stvarnih i proklamovanih pobuda novosadskih političara. Postoji više tipova političke obmane, ali za Novosađane je već 30 godina najpogubnija namerna podvala. To je opsena koja nije proizvod nesrećnog sticaja okolnosti, aljkavosti, ili gluposti. To je prevara koja se plasira s ciljem da se obmanu građani i zavedu na pogrešan trag. Igrajući na kartu zaborava, dve opozicione političke stranke, bez programa pokušale su da početkom nedelje gradski prevoz iskoriste u svrhe političke manipulacije. I obmane Novosađana. Činjenicu da je veliki broj vozača GSP-a iskoristio postojanje Kovida 19 i uzeo bolovanje, i da je zbog toga redukovan broj polazaka gradskih autobusa, opozicija je, bez razmišljanja požurila da optuži gradsku vlast za loš odnos prema GSP-u i Novosađanima koji koriste gradski prevoz.
Odabirom ove teme za pokušaj pridobijanja simpatija birača opozicija je počinila dve katastrofalne greške. Prvo, svoj napad nisu zasnovali na privrženosti istini već na pogrešnom razumevanju psihologije masa. I, drugo, otvorili su mogućnost da se saopšte činjenice i brojevi koji ih dvostruko demantuju i poražavaju.
Opozicija je opet porazila samu sebe. Informacije koje su bile zaboravljene, i koje su nestale iz svesti Novosađana, sada su ponovo oživele i postale očigledne. Očiglednije nego ikad. Činjenice dobijaju svoj puni smisao i snagu kada imaju sa čim da se uporede
Namera opozicije bila je da stvore aferu koja bi zamaglila činjenicu da nemaju nikakav plan i program, i da sve što čine, rade samo da bude protiv SNS-a. Ta strategija mogla bi da uspe da u svom mirazu, opozicija ima bilo šta drugo osim korupcionaških afera, fantomskih projekata i neispunjenih, dakle lažnih izbornih obećanja. Zato je SNS lako anulirao napad na Vučevića zbog GSP-a i pretvorio ga u pobedu. A svoj trijumf osigurali su brojevima. Saopštili su da je od 2012. godine, od kada je Miloš Vučević prvi put biran za gradonačelnika Novog Sada, do 2022, u razvoj gradskog prevoza investirano blizu četiri milijarde dinara. Kupljeno 137 novih autobusa. Kao i da je u toku nabavka 10 električnih aubobusa. To je ukupno 147. S druge strane, u periodu kada je na vlasti bila opozicija, koja ih napada, kupljen je 21 autobus. O tome postoje dokazi u arhivi Matice srpske, ali i u dubinama Interneta. I tako je opozicija ponovo porazila samu sebe. Informacije koje su bile zaboravljene, i koje su nestale iz svesti Novosađana, sada su ponovo oživele i postale očigledne. Očiglednije nego ikad. Činjenice dobijaju svoj puni smisao i snagu kada imaju sa čim da se uporede. Zahvaljujući njihovom nepromišljnom pokušaju da preko GSP-a nanesu štetu SNS-u Novosađani su saznali da je u eri naprednjaka u javni prevoz uloženo blizu četiri milijarde dinara, najviše u njegovoj istoriji. A da je, s druge strane, opozicija, dok je bila na vlasti, nabavila 126 autobusa manje i investirala 3,8 milijardi dinara manje. I da su još jednom pokušali da ih obmanu. Za svoj nokaut, opozicija ne treba da krivi naprednjake. Demokratsku stranku i Narodnu stranku već 25 godina nokautira nekoliko istih ljudi. Njihovo korupcionaško nasleđe je surov teret kog ne mogu da se oslobode, niti da ga recikliraju. Zluradi će reći, da, pošto im s politikom ne ide, jer sve što zamisle, započnu i urade, urade pogrešno, opozicionari mogu da se angažuju kao ispomoć vozačima u GSP-u. Time bi makar jednom u životu učinili nešto korisno. A opet, imajući u vidu njihovu prošlost, i činjenicu da je upravljanje autobusom vrlo odgovoran posao, nameće se zaključak da ni za to nisu odgovarajući kandidati.
Autor je stručnjak za odnose s javnošću
