Dimne bombe, magla i prašina jedino što opozicija ima da ponudi Novosađanima

Protiv GUP-a se bune arhitekte bez posla, investitori bez lokacija za gradnju i opozicioni političari koji su im, dok su bili vlast, obezbeđivali građevinske parcele po povlašćenim uslovima i koji bi to da rade ponovo

Piše: Milorad Bojović

Dimne bombe koje su upaljene na sednici gradske Komisije za planove dale su novi dokaz da su dim, magla, prašina i pretnje jedino što opozicija ima da ponudi Novosađanima. Svako ko ima dva grama razuma, i želi da ih upotrebi priznaće da je reč o najobičnijoj sabotaži, i da borba protiv Generalnog urbanističkog plana ne predstavlja borbu za prava Novosađana, već bitku za finansijski interes malog broja opozicionih političara i njima bliskih investitora. Ogromna većina Novosađana, njih 99 odsto koji ćute, podržava razvoj Novog Sada. Politička sabotaže postala je jedino sredstvo opozicione borbe u Srbiji. To je fenomen koji traje već 10 godina. Svaka feonomenologija ima svoju metodologiju. A spinovanje stvarnosti predstavlja glavnu metodologiju sabotera. Spin polazi od jednostavne pretpostavke da uvek postoji samo jedan skup činjenica, ali da su mogući različiti načini njihove interpretacije, naročito kad je reč o dokumentima koje ne čita 99 odsto građana. O tehnikama spinovanja pisali su mnogi autori. Većina njih je saglasna u sledećem. Da bi se javno mnjenje zainteresovalo za neku temu, spin mora da zadovolji šest pravila. Banalizacija i hiperpojednostavljenje. Pozivanje na autoritete. Pozivanje na zajedničke vrednosti. Montaža. Upotreba slogana. Pozivanje na zdrav razum. Posmatrajmo kako je osmišljen i kako se realizuje spin protivnika GUP-a.

1. Banalizacija i hiperpojednostavljenje. Zbog svoje kompleksnosti i sveobuhvatnosti Generalni urbanistički plan je zgodan dokument za svaku vrstu manipulacije. GUP je po svojoj prirodi složen i uskostručan akt i zato predstavlja jedno užasno dosadno štivo koje obični građani nikada ne čitaju. To zlonamernim pojedincima nudi mogućnost različitih netačnih interpretacija. Oni ga onda tumače u skladu sa ličnim interesima, ili u skladu s interesima političkih partija i njima bliskih finansijskih moćnika.

Fenomen političke sabotaže postao je jedino sredstvo opozicione borbe u Srbiji.

Svaka feonomenologija ima svoju metodologiju. A spinovanje stvarnosti predstavlja glavnu metodologiju sabotera

Sve što stoji na 174 strane nacrta novog GUP-a svedeno je na četiri tvrdnje. Četiri parole. Ispunjavaju se želje investitora. Ne vodi se računa o interesu građana. Novi Sad će biti poplavljen. Biće uništeni Šodroš i Kamenička ada. U nacrtu GUP-a ne piše ništa od toga. Naprotiv. Piše sve suprotno. Prostor “Mornarice” koji je sada apsolutno nedostupan građanima, biće pretvoren u stambenu četvrt otvorenog tipa sa dečijim igralištima, šetalištima, zelenim površinama, terenima za sport i rekreaciju koje mogu da koriste svi građani. Na Šodrošu i Kameničkoj adi biće povećane površine pod zelenilom i ceo kompleks će biti namenjen rekreaciji i turizmu. Opasnost od poplava biće drastično smanjena.

2. Pozivanje na autoritete. Da bi pojačali istinitost svojih izmaštanih bojazni, opozicija i njihovi NVO agenti uticaja pozivaju se na struku. To je jedan deo arhitekata koji su trenutno bez angažmana na tržištu. To je za njih vrlo frustrirajuća činjenica jer Novi Sad spada među gradove s najrazvijenijim tržištem stanogradnje na Balkanu, pa smatraju da novac nepravedno prolazi mimo njih. Većina arhitekata podžava za GUP, ali se taj podatak namerno prećutkuje.
3. Pozivanje na zajedničke vrednosti. Da bi se ostvario cilj, umesto činjenica se koriste izrazi jakog emotivnog naboja, koji asociraju na opšteprihvaćene vrednosti. Mi branimo Novi Sad od pohlepe investitora. Mi ne damo naš lepi Dunav. Naš lepi Novi Sad. Sve se to predstavlja kao borba za prava građana, ljubav prema svom gradu, odbrana prirode, želja da se očuva kulturno i civilizacijsko nasleđe.

Interesantno je da prava Novosađana i autohtone novosadske vrednosti brane i zastupaju jedan ortodoksni Crnogorac iz Podgorice, i jedan Bosanac iz Drvara,  Brajan Brković i Miran Pogačar.

4. Montaža. Selekcijom i prezentacijom samo jedne vrste tvrdnji, stvara se paralelna stvarnost koja u kombinaciji sa ostalim elementima spina treba da stvori izmišljenu stvarnost, koju će javnost prihvatiti kao istinitu. Postoji više dokaza, ali su za ilustraciju dovoljna samo dva. Tvrdi se da je primedbe na GUP poslalo 15.000 ljudi, iako je reč o svega nekoliko stotina organizovanih građana, koji su primedbe slali organizovano i s unapred dogovorenim planom i ciljem. Takođe, Bora Novaković je mesecima tvrdio da ima dokaze da novi GUP predviđa betoniranje Šodroša i Kameničke ade. Ispostavilo se da je govorio o rešenjima iz GUP-a do 2021. koji je on izglasao kao potpredsdnik Skupštine grada.
5. Upotreba slogana. Da bi ušli u medije i prodrli do javnosti spinovi uvek koriste slogane. Njihova svrha nije da budu pametni, već da budu zanimljivi. Da budu radikalni, banalni i zabavni. “GUP je glup”, želi da banalizuje važan dokument i svede ga na nivo štosa. Na nivo jeftine dosetke i da se onda rasprava vodi na nivou ulične diskusije a ne na osnovu argumenata.
6. I na kraju, pozivanje na zdrav razum. To je jedna od najprimenjivanijih tehnika spinovanja. Godinama se plasira vest da investitore zanima samo profit, uništiće kompletno zelenilo i prirodu, ali se namerno izostavlja činjenica da ekspanzija stanogradnje traje od 1995, i da su najgora i najpogubnija urbanistička rešenja izvedena od tada pa do 2012. godine. Tada su beton i željezo bez ikakve estetske vrednosti progutali Grbavicu, Detelinaru, dobar deo Podbare. Ko god nije znao šta da radi od svog života trčao je kod arhitetekata koji su mu za pozamašan procenat ili honorar crtali zgradurine bez parking mesta, dečijih igrališta, zelenila i drugih sadržaja. Te arhitekte se sada bore protiv investicionog osvajanja Novog Sada. Oni su zapravo ostali bez posla, jer su se pojavili novi investitori koji koriste usluge drugih arhitekata.

Zaključak je jednostavan. Protiv GUP-a se bune arhitekte bez angažmana, investitori bez lokacija za gradnju i opozicioni političari koji su im dok su bili vlast obezbeđivali građevinske parcele po povlašćenim uslovima. Bora Novaković i dva novosadska biznismena su hapšena zbog jedne takve afere. Zato borba protiv Generalnog urbanističkog plana nije borba za Novi Sad. Reč je o prikrivenoj borbi za moć. I za tržište. To je bitka za interese jednog broja opozicionih političara i nekolicine finansijskih moćnika, koji više ne zarađuju milione, a imaju ambiciju da kontrolišu tržište nekretnina u Novom Sadu. To je manje od jedan odsto Novosađana. Demokratija je nemilosrdna. Većina je uvek u pravu. Razvoj Novog Sada nema alternativu. To podržava većina građana i GUP treba da bude usvojen. Poštovanje volje većine je osnovni pricnip demokratije.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću