Pretendenti na vlast ne drže u svojim rukama dobitnu već gubitničku kombinaciju. Zato je rezultat predsedničkih izbora već jasan. Zna se ko može pobediti već u prvom krugu. Zna se i ishod parlametarnih izbora. Zna se i kako će glasati Novi Sad i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima
Piše: Milorad Bojović
Nestranački kandidati, stari model lova na glasove, ponovo se nudi kao nov koncept u borbi za vlast. U nedostatku pravih ideja, oni su u javnost plasirali novu ključnu frazu – domino efekat. Ova isprazna sintagma predstavlja apsurdno verovanje da će na sledećim izborima dva miliona Srba koji glasaju za Vučića ostatikod kuće, i još apsurdniju nadu da će im tada njihovih 300.000 glasova obezbediti dolazak na vlast. Nesvesni svojih zabluda svaki znak pogrešno tumače i vide kao sudbonosni. Kao signal da su pobedili Vučića. Oni po beogradskim kafićima dele resore i kad sedmorica kongresmena na njihov zahtev traže od Vlade SAD da uvede sankcije Srbiji, i kada “žene s jajima” gađaju mural Ratka Mladića, i kad Kona nazivaju Mengeleom. I kada huliganizam dvojice studenata proglašavaju za fantastičan politički potez. Kad njih šestoro protestuje protiv gradnje fabrika. Kada na Mitrovdan pada kiša, ana Dan primirja sija sunce. Sve su to predznaci koji predskazuju njihov uspon. Dobro poređan niz domina. Za neupućene, partija domina predstavlja puko ređanje pločica s brojevima. Međutim, vešti igrači, čim se pločice izaberu svojim potezima diktiraju konačni ishod partije. Pobednik ne zavisi od sreće, već od umeća u izračunavanju verovatnog rasporeda pločica s brojevima i njihovom pozicioniranju. Blokirati protivnikove poteze, prinuditi ga da igra samo ono što mu ostavimo kao mogućnost. On je onda samo nemi posmatrač. Saučesnik u vlastitom porazu. Političke prilike u Srbiji ne predstavljaju previše složenu partiju domina iako se čini da na sceni postoji više igrača. Nestranačke ličnosti koje se predstavljaju kao treća mogućnost izbora zapravo su samo pomoćni igrači opozicije. Oni se nalaze sa iste strane stola. Njihovi potezi vode istom cilju. A razlike glume da bi ostvarili što bolji rezultat. Političke stranke pokušavaju da pridobiju glasače koji, kako veruju, ni po koju cenu neće da glasaju za SNS i Vučića. A nestranački kandidati love bele listiće. I jedni i drugi jure razočarane glasače DOS-a. Težak zadatak. DOS nije predstavljao političku ideju. Najmanji zajednički imenilac koji je povezivao DOS bio je Slobodan Milošević. Njegovim nestankom prestala je da postoji jedina zajednička veza, a na videlo je isplivao sijaset nepremostivih razlika.
Političke prilike u Srbiji ne predstavljaju previše složenupartiju domina iako se čini da na sceni postoji više igrača. Nestranačke ličnosti koje se predstavljaju kao treća mogućnost izbora zapravo su samo pomoćni igrači opozicije
Ali ta dupla igra je vidljiva. I očigledna. Pretendenti na vlast ne drže u svojim rukama dobitnu, već gubitničku kombinaciju. Zato je rezultat predsedničkih izbora već jasan. Zna se ko može pobediti već u prvom krugu. Zna se i ishod parlametarnih izbora. Zna se i kako će glasati Novi Sad i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. Novi Sad se nalazi u nezaustavljivoj fazi razvoja. Da se oslanjao na ideje i pregalaštvo političara koji su još uvek, ili su bili članovi DS-a, najveća dostignuća Novog Sada bili bi besmisleni Parski magazin i još besmisleniji Lupus. I građevinski zločin koji je zbog profita jednog investitora i tadašnje vlasti celu Grbavicu ostavio bez ijedne zelene površine. Za zaboravne. Obe zgrade su izgrađene u periodu od 2000. do 2003. godine. Stub vlasti je tada činila Demokratska stranka. I Borislav Novaković, koji traži da Novi Sad ne gradi most za pešake i bicikliste. Da Novaković i DS nisu izgubili vlast 2012. godine, Kineska četvrt bila bi i dalje stanište pasa lutalica. Raspadnuti zidovi nekadašnjih fabrika užasavali bi prolaznike kao upozoravajuća lešina. Svilara bi i dalje bila stanište beskućnika. Novosađani su od 2000. godine prolazili pored sablasti Radničkog univerziteta i pitali se kako je moguće da više od dve decenije niko nije u stanju da simbol grada obuče u novo odelo. Radnički će biti rekonstruisan i biće sedište jedne od najuspešnijih novosadskih IT kompanija. U blizini ranžirne stanice još jednog krajputaša iz vremena propadanja gradi se novi park. Zgrada Poštanske štedionice, zloduh neuspeha privodi se kraju. Zjapeća kljusa raspalih ploča Pozorišnog trga, što su decenijama predstavljala klopku za neoprezne goste i poruku bede, zamenjena su novom granitnom podlogom. Šodroš i Kamenička ada postaće moderan rekreativni centar. Sve su to bili bilbordi bede. Sinonim nesposobnosti. Plakat nedostojnosti. Kontinenatal, nemački gigant završio je i otvorio još jednu novu fabriku. To će podstaći novi rast plata i novi finansijski uspon Novog Sada. Nestranački kandidati ne nude više investicija. Niti nude bolje uređenje grada. Kao ni opozicija. Svoju alternativnost zasnivaju na neopravdanom narcizmu, koji kao i svaka zabluda predstavlja apsurdno stanovište. Zato će im na proleće sledeće godine u rukama ostati samo duplo golo.
Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću
