Može li se promocija totalne nekulture i bogaćenje preko isisvanja državnog budžeta pretvoriti u novo jevanđelje? To nije stvar koja može da muči Čobana, niti bilo kog biznismena. O tome treba da razmisle državni i lokalni funkcioneri koji neštedimice konvertuju državne pare u njegov privatni kapital
Piše: Milorad Bojović
Nisu vlada Australije, niti pogrešno popunjena dokumentacija krivi za Đokovićevu australijsku dramu. Istinu je pre dve godine najavio časopis Svet, u vlasništvu Roberta Čobana, medijskog magnata koji radi na promociji mnogih ministarstava i državnih institucija, a u isto vreme se javlja kao jedan od vodećih kritičara Srbije. Čobanov magazin je u oktobru 2020. predskazao zlokobna dešavanja, koja već danima potresaju svetsku javnost: “Jelena našla zamotuljak u Novakovom jastuku, jezivi predmet napravljen posle strašnih rituala, namenjen propasti karijere”. Ne zna se šta je Novak preduzeo da spreči najavljenu apokalipsu, ali je tekst koji sam prošle nedelje napisao o Čobanu još jednom dokazao da je zaborav po Srbe opasniji od Kovida 19 i strašnog suda, kog se pribojavaju građani koji su se obrazovali na stranicama Zone sumraka, i koji i danas snagu praktičnog uma produbljuju čitanjem Sveta i Skandala. I ovaj, kao i tekst od prošle nedelje naručio je glavni junak lično, jer se već duže vreme javlja kao glavni arbitar srpske stvarnosti i moralna savest celokupnog društva iako je 16 godina, dok je trajala razorna i pogubna vladavina Đilasa, Pajtića i Tadića – ćutao i bavio se trivijalnostima. A zahvaljujući poslovičnoj zaboravnosti Srba, ta trivijalnost, koju je patentirao zajedno sa Sašom Popovićem postala je moćno oruđe u stvaranju poremećenog sistema vrednosti u kom je najmanje važno, postalo najviše bitno. Indiskrecije i tračevi su posatli conditio sine qua non demokratske, proevropske Srbije. Intrige su postale uslov bez koga se ne može u kreiranju društva prostote u kom je njegov ključni rodonačelnik postao glavni moralni sudija. I glavni kritičar, koji svoju opskurnu imperiju i dvostruku igru monetizuje kroz saradnju s pojedinim ministrima i državnim institucijama. Preteća rekacija na navode da je zaverenički ćutao dok su DS, Pajtić i Čanak uništavali Novi Sad i Vojvodinu, i pisao o tučama pevačica i ljubavnim jadima Vojvođanki i vanzemaljaca – da je tekst naručen i da zna šta smo radili prošlog leta – čini sve objavljene činjenice istinitim u objektivnom, univerzalnom značenju. Izuzetno cenim njegovo mišljenje da vredim za više osoba, ali naručioca osim golih činjenica i njega samog nema. Zato tvit i post na Instagramu tumačim kao pretnju meni. Kao prikrivenu optužnicu. I pokušaj manipulacije. Skretanje pažnje čitalaca sa suštine iznete u tekstu na teren trivijalnog – tračava i intriga. Ali, pošto je optužnica već tu red je da odgovorim. Znam šta su radili Čoban, i mnoge druge javne ličnosti iz Novog Sada, koje su se okoristile od države, ne samo prošlog leta, nego protekle tri decenije. Znam šta je njegova imperija radila tokom 16 godina propadanja Novog Sada i Vojvodine. Kritička analiza stvarnosti za njih je bila špansko selo. Nepoznanica. Tabu tema. Zabranjena misao. Nedopuštena aktivnost. Znam koliko novca iz budžeta se slilo na njihove račune, a da od toga država i građani koji su to debelo plaćali nisu imali nikakve koristi. Osim ako korisnost može da se meri dužinom boravka, i visinom ceha na Farskim ostrvima. Zanzibaru. Ili sličnim destinacijama.
Tefter u kom se nalazim nimalo me ne plaši. Nemam problem s njegovom pretećom sadržinom. Pio sam! Priznajem. Kockao se. Odobravam! Obišao sam pola sveta. Nesporno! Menjao žene, zvanične i nezvanične. Na svim meridijanima. Potvrđeno! Ali sve o svom trošku. Na svoje hirove nisam potrošio ni jedan jedan jedini dinar poreskih obveznika. Doprineo sam da Novi Sad bude bolji grad za Novosađane. Više puta sam tokom 16 godina duge novinarske i uredničke borbe protiv mafijaško-tajkunsko-političarske hobotnice, hapšen i saslušavan. Proganjalo me je i nereformisano i reforminsano pravosuđe DS-a. Jer sam razotkrivao ministre koji su uništavali vojsku i odbrambenu moć Sbije. Raskrinkavao sudije koji su u sprezi s advokatima i nekolicinom investitora otimali imovinu Novosađana, o čemu svedoče na hiljade procesa za duplu prodaju stanova. Krivično su me gonili jer sam obelodanio da je omiljeni tajkun Demokratske stranke na prevaru, kupio Sojaprotein. Kao i da je na osnovu fiktivnog duga hteo da kupi Karnkes, najveću mesnu industriju na Balkanu.
Sudili su mi jer sam dokazao da su lokalni moćnici, u vreme “sablje”, nakon ubistva Đinđića, posećivali lokalne kriminalce i nosili im poklone u zatvor. Pretili su mi tužbama jer sam objavio činjenice da su vojvođanski silnici policajce koji su ih čuvali po službenoj dužnosti, pozajmljivali pojedinim tajkunima, da im o trošku države budu lična pratnja i obezbeđenje. Pretili su mi zato što sam kroz više od 50 tekstova dokazao da su preko Fonda za razvoj Vojvodine u nepovrat isparile milijarde dinara. I da su postojali jedni te isti, lažni pogoni novih tehnologija koji su se šetali od opštine do opštine, na osnovu kojih su provereni pojedinci dobijali subvencije koje su kasnije pretvarane u keš i završavale u privatnim džepovima tadašnje vrhuške. Razotkrio sam prevare s tenderima pri gradnji i opremanju Kamenice 2. Za sve to vreme Čobanovi novinari i urednicu su na sudu dokazivali sledeće:
“Debela kuma od 179 kila sela na bebu i od nje napravila palačinku. “Ekskluzivno sa Hilandara: Mali Jovan dete s krilima”; “Pravoslavni vanzemaljci stižu u Srbiju”. “U šumama Fruške gore silovalo me je čudovišno stvorenje čije dete nosim jer ne smem da pobacim!”, “Senzacionalno: Kinezi poslali Jugoslaviji tajno oružje iz vremena dinastije Ming”, “Slađana Zdravković iz Resavice priča sa mrtvima i spava na groblju: Ja sam sestra Grofa Drakule!”, “Dobila pismo pokojnog muža u poštanskom sandučetu”.
Aktuelna izdanja isto tako značajno doprinose unapređenju pozicije Srbije u ekonomskoj javnosti regiona i Evrope: “Horor otkriće: Ovako su uništili Dejana – krvavu sliku zakopali u temelje kuće”; “Miljana hoće da se ubije! Zbog Zolinog gena dete defektno”. Dakle, ovo su činjenice. I zato nisam siguran da sam razumeo na šta misli Čoban kada kaže da smo svi uteftereni i pozivam ga da objavi sve što ima. Spletka je zanimljiv institut savremenog pakla društvenih mreža. Intrige i indiskrecije su korintski stub savremenog društva, čiji je Čoban jedan od glavnih arhitekata. Njegova medijska imperija i njegove lične ambicije predstavljaju simbol apologetske težnje uzdizanja totalne nekulture u novu religiju, novi opijum za mase. Zato ne čudi što se u tom univerzumu trač predstavlja kao opasnost. Reč je implicitnom nastojanju, prikrivenoj nasušnoj potrebi da se zaštiti ideologija pretvaranja nezasluženih povlastica u vrlinu. Odbranu ideje da se sticanje finansijske koristi preko isisavanja državnog budžeta pretvori u novo jevanđelje. Ali, to nije stvar koja može da muči Čobana, niti bilo kog biznismena. Oni su slobodni da čine sve što će unaprediti njihov finansijski potencijal, u skladu s ličnom etikom i savešću. O tome treba da razmisle državni i lolalni funkcioneri koji neštedimice konvertuju državne pare u njegov privatni kapital.
Autor je stručnjak za odnose s javnošću
