Naši preci su 25. novembra 1918. godine svojim glasovima overili dokument koji je predstavljao neopozivu odluku o posvećenosti najvažnijim ljudskim vrednostima. Slobodi. Časti. Ljubavi. Toleranciji. Uvažavanju i poštovanju različitosti. Taj dokument proizašao je iz uverenja da je progres moguć samo ukoliko različitost vidimo kao prednost, a zajedništvo kao najvišu vrednost.
Piše: Milorad Bojović
Pre 104 godine, zahvaljujući hrabrosti i odlučnosti naših predaka rođena je sloboda. Naš Novi Sad, naša Bačka, naša Vojvodina postali su sastavni deo Srbije. Srbi, Bunjevci, Slovaci, Rusini, Rumuni i drugi narodi i nacije, izborili su se za svoju nezavisnost. Za pravo da o svojoj sudbini odlučuju samostalno. Za svoju slobodu. Ta sloboda je rođena iz hrabre borbe naših slavnih predaka. Izrasla je iz žrtava Cera, Kolubare, Kajmakčalana. Danas, 104 godine kasnije naš grad, naša Vojvodina i naša Srbija odaju počast naporima junačke srpske vojske da pobedi u ratu za oslobođenje. Naša je obaveza da se poklonimo njihovim senima! Naša je dužnost da slavimo njihove žrtve! I da odamo počast našim sugrađanima koji su odlučno, bez kalkulacija doneli odluku da 25. novembra 1918. godine učestvuju na Velikoj narodnoj skupštini i daju svoj glas za prisajedinjenje slobodarskoj Srbiji. Bilo ih je 757. Oni su svojim glasovima utvrdili našu nezavisnost. Našu slobodu. I, među njima sedam hrabrih žena, koje su među prvima u istoriji Evrope imale pravo glasa. Pravo da odlučuju o budućnosti. Njihova dalekovida odluka predstavlja nasleđe koje obavezuje. Mi smo izvršioci i čuvari zaveštanja odgovornih, doslednih i odlučnih koji su se pre 104 godine okupili da donesu najvažniju odluku za sve slobodoljubive građane. Svojim glasom oni su 25. novembra 1918. godine overili dokument koji je predstavljao neopozivu odluku o posvećenosti najvažnijim ljudskim vrednostima. Časti. Slobodi. Ljubavi. Toleranciji. Uvažavanju i poštovanju različitosti. Taj dokument proizašao je iz uverenja da je progres moguć samo ukoliko različitost vidimo kao prednost, a zajedništvo kao najvišu vrednost. Velika je čast, a još veća obaveza na nama danas. Treba svakog trenutka biti dostojan časti i slave primljenih u nasleđe. Treba da nastavimo da gradimo bolju budućnost za našu decu i decu naše dece. Zbog njih moramo biti svesni da je najveća vrednost biti slobodan čovek. I da je obaveza svih nas da se borimo za prosperitet zajednice. Briljantna niska naše raznolikosti se kroz međusobno uvažavanje i poštovanje objedinjuje i ujedinjuje u zajedničku želju i ljubav za napredak i dalji razvoj Vojvodine, Novog Sada i svih gradova i opština u Vojvodini. Svakog 25. novembra moramo odati počast našim precima. Moramo se setiti da ih je vodila želja da nas, njihove naslednike, ali i sve naše potomke greje sunce slobode. Da se podsetimo da su hrabrost, poštenje, sloboda, čast, jednakost, uvažavanje i poštovanje različitosti bili njihov osnovni cilj. Moramo ljubomorno slediti tu njihovu viziju i prihvatiti je kao vrhovni prioritet, kao ideal koji prevazilazi svaku pristrasnost. Snaga zajedništva treba da ostane naša ideja vodilja, a želja za boljim životom, punim humanosti, saosećajnosti, privrženosti blagostanju i slobodi naš ulog za budućnost. Pre 104 veka, hrabri i požrtvovani vizionari su nam u nasleđe ostavili mir i slobodu. Mi svojim potomcima treba da ostavimo bogatu i razvijenu Vojvodinu. Vojvodinu koja je motor razvoja. A to ćemo postići ako nastavimo da je lečimo od rana koje su joj načinjene od 2000. do 2016. godine, u vremenu kada je lični interes bio iznad dobrobiti građana. Izlečićemo je ako nastavimo da otvaramo fabrike. Ako nastavimo da unapređujemo poljoprivredu. Da gradimo puteve i pruge. Ako nastavimo da modernizujemo univerzitete, bolnice, domove zdravlja, škole i vrtiće. Ako nastavimo da uvećavamo plate i penzije i stvaramo šanse za unapređenje svih vrsta znanja i razvoj privatnih inicijativa. To je Vojvodina koja je dostojna zaveštanja iz 1918. godine.
Autor je stručnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik.
Pre 104 veka, hrabri i požrtvovani vizionari su nam u nasleđe ostavili mir i slobodu. Mi svojim potomcima treba da ostavimo bogatu i razvijenu Vojvodinu. Vojvodinu koja je motor razvoja. A to ćemo postići ako nastavimo da je lečimo od rana koje su joj načinjene od 2000. do 2016. godine
Sto su narod siromasniji i bedniji, vi ga vise huškajte na sovinizam i nacionalizam, pa to je uvek prolazilo, ne? 🙂
Sta je ovde sovinisticko?????
Gos’n Vidoje, pa Vama svakako ne vredi objasnjavati, tema je poput prostackog populizma koji se sad plasira povodom prvenstva u fudbalu… 🙂
Ako mislite da je ovo tema “poput prostačkog populizma”, nemojte to i napisati, da ne ostane svedočanstvo o Vašem (ne)znanju!
Lep je tekst, tako i treba da bude, mada nije sasvim precizan – Rumuni nisu učestvovali u Velikoj narodnoj skupštini, oni su održali svoju, ali bilo bi predugo da se to objašnjava. Učestvovali su narodi koji su po savezničkom konceptu o pravu naroda na samoopreljenje, koji je krajem rata, 1918. bio formulisan u programu, tzv. tačkama predsednika SAD Vilsona, po kojem su to pravo dobili potlačeni narodi Austrougarske – slovenskim narodi, [to je istaknuto u odlukama Skupštine. Zato je ona i nazvana Skupštinom Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena. Nemci i Mađari, kao vladajuće nacije poražene Austrougarske nisu dobile to pravo,… Učitaj još »
@ SNS uzivo
Vama se svuda priviđa šovinizam i nacionalizam! Ako se ovde vidi šovinizam i nacionalizam, onda je stvar zaista ozbiljna. Možda da pročitate tekst još jednom, pročitate nešto o samoj Skupštini, možda i u nekoj knjizi, da malo znanje o tim pojmovima proverite na pravim mestima, opet u knjigama, a ne tamo gde su vas to naučili – pogrešno je!
Ne vredi gluvom i slepom objasnjavati. Dosao lik na portal da svaki dan zapeni ovde, valjda da ne bi na zenu kod kuce (ako je uopste te srece da je ima). Drugosrbijanac