U borbi za drugi mandat Vučić je osvojio 721 hiljadu glasova više nego svih preostalih sedam kandidata zajedno. SNS je osvojio četiti puta više glasova od drugoplasirane izborne liste. Pritom, SNS je tu ubedljivu pobedu ostvario posle 10 godina provedenih na vlasti
Piše: Milorad Bojović
San je laža, a dan je istina, rekao bi Filip Višnjić, srpska preteča Gugla. Na izborima 3. aprila videlo se da je opozicija promašila zanimanje. Da su pogrešno izračunali svoje mogućnosti i da su ih zasnivali na željama i ličnim potrebama, a ne na programu i jasnim planovima. Rezulati izbora potvrdili su dve stvari. Aleksandar Vučić i Miloš Vučević bili su u pravu – Vučić je kao najbolji predsednički kandidat ubedljivo pobedio u prvom krugu. Osvojio je 721 hiljadu glasova više nego svih preostalih sedam kandidata zajedno. S druge strane građani su potvrdili da vođenje države ne doživljavaju kao avanturizam. I da svoj život ne razumeju kao neurotičnu epizodu i zato su ponovo, po četvrti put zaredom poverenje ukazali naprednjacima. A ako se posmatra sveobuhvatnost političkog fronta koji je opozicija bila uspostavila u borbi za glasove, pobeda je još upečatljivija. Izborni rezultati otkrili su i neracionalnu ambiciju Ivice Dačića da utiče na sastav nove Vlade sa rezultatom koji je prema sadašnjim podacima, za 1.159.445 glasova slabiji od SNS-ovog. S obzirom da ih deli više od 1,1 miliona glasova, SPS-u se može desiti da preceni svoje potencijale i mogućnosti. Osim toga, u nedelju, 3. aprila, srušen je i mit opozicije da njihova snaga leži u velikom izlasku građana na izbore, a da SNS pobeđuje zahvaljujući maloj izlaznosti. Evo dokaza! Na izbore je izašlo oko 3,7 miliona ljudi, koliko je opozicija projektovala kao presudan broj za promenu vlasti. Umeto toga, najnoviji rezultati su potvrdili da veća izlaznost, u koju se toliko uzdala opozicija, pogoduje upravo Vučiću i SNS-u, jer su se predstavljali konkretnim delima i jasnim planovima. Svi podaci i parametri ukazuju na to da bi Vučić i SNS bi trijumfovali još ubedljivije da je izlaznost bila i veća nego što je zabeleženo. Evo dokaza. SNS je osvojio četiti puta više glasova od drugoplasirane izborne liste. Pritom, tu ubedljivu pobedu ostvarili su posle 10 godina provedenih na vlasti, pod baražnom vatrom medija i opozicije. To je prvi put u novijoj parlamentarnoj istoriji Srbije da jedna stranka ubedljivo pobedi svoje takmace nakon decenijske vladavine. Od ponovnog uspostavljanja višestranačja 1990. godine to nije pošlo za rukom nijednoj partiji niti koaliciji. Sve vlade u vreme Slobodana Miloševića trajale su manje od devet godina, s katastrofalnim ishodom vladavine. Od 5. oktobra 2000. do kraja 2012. godine promenilo se pet vlada, čiji je učinak još gori od onog iz ratnih devedesetih. Crna Gora je napustila državnu zajednicu. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost. Ugašena je kompletna industrija. Država radnika postala je država siromaha. Plate su pale na istorijski minimum, a stopa razvoja bila je niža nego 1960. godine. Od 2012. SNS je učestvovao na četvoro izbora i na svima osvojio ubedljivo najveći broj glasova. Rezultat 10 godina SNS-a na vlasti je 250 novih fabrika, rast prosečne plate sa 41.180 na 70.920 dinara, a BDP je uvećan za 19 milijardi, sa 34, na 52 milijarde evra. Sve to čini logičnim predlog Miloša Vučevića da se održe novi parlamentarni izbori. Matematika i politika su na njihovoj strani. Uporedni podaci pokazuju da je rezervoar glasova SNS-a ogroman. Vučićevih 2.165.931 glas, predstavlja bazu iz koje SNS u budućnosti može da crpi svoju snagu. Osim toga, politička platforma opozicije ima vrlo lošu perspektivu na srednji i duži rok jer je dostigla svoj limit. Veliki nagon za vlašću stvorio je velika očekivanja koja sada polako prerastaju u ogromnu frustraciju, a izneverena očekivanja neminovno vode u nezadovoljstvo i regresiju. Jer, racio je sredstvo svrhe, a nagon sredstvo cilja. Ponavljanje loših poteza i loših odluka dovodi do regresije, do gubitka snage i podrške. Nekoliko dana posle izbora opozicionari su počeli da rasturaju svoju interesnu vanbračnu zajednicu odmah nakon što se ispostavilo da da su njihove ambicije svedene na podelu malog broja poslaničkih mesta; da je Vučić lako pobedio već u prvom krugu, a da SNS ima dovoljan broj mandata da uz podršku dve manjinske liste formira vladu. Uz to, osim što su održali čas iz političke strategije, taktike i organizacije, naprednjaci su pokazali da njihovi dometi nisu ograničeni na jedan socijalni sloj, niti jedan segment birača. Javno ih je podržao i za njih glasao veliki broj naučnika, univerziteteskih profesora, lekara, sportista, umetnika, javnih ličnosti, preduzetnika, poljoprivrednika, nastavnica, vaspitačica. Ukoliko ukrajinska kriza dodatno ne eskalira i ne prelije se na Balkan i izbegnemo sankcije, a nova vlada uspe da obezbedi ekonomsku stabilnost i rast, zauzda inflaciju i nastavi sa otvaranjem novih fabrika i radnih mesta sasvim je jasno i logično da će SNS na sledećim izborima, kad god da budu osvojiti najviše mandata i ponovo formirati vladu. Činjenice su uvek bolne, ali pred istinom ne treba zatvarati oči, ma šta o tome mislili nezadovolji učesnici u političkom ringu i neobjektivni kibiceri.
Autor je stučnjak za odnose s javnošću
Rezultat 10 godina SNS-a na vlasti je 250 novih fabrika, rast prosečne plate sa 41.180 na 70.920 dinara, a BDP je uvećan za 19 milijardi, sa 34, na 52 milijarde evra. Sve to čini logičnim predlog Miloša Vučevića da se održe novi parlamentarni izbori. Matematika i politika su na njihovoj strani
Tebe cu posebno da slusam kad sve ovo prodje 🙂