Za analizu referenduma najvažnije je objasniti šta jedan broj naprednjaka nije razumeo. A šta je trebalo da razumeju. Osim demokratskog razvoja i napretka Srbije, glas za bio je glas za to da se onemogući ponavljanje 2003. i 2009. godine, kada su najviši sudski rukovodioci i tužioci birani po političkom ključu, a drugi hapšeni u svrhu političkog marketinga.
Piše: Milorad Bojović
Zaborav je, definisao sam to već kao dijagnozu koja poprima razmere neizlečive bolesti, smrtno opasan po Novosađane. I sve Srbe. Da im pamćenje seže dalje od poslednjeg mima, klipa, ili gifa koji su podelili preko društvenih mreža, ili preko Vajbera, masovno bi setili zašto je bilo važno da 16. januara izađu na referendum i glasaju za izmene Ustava Srbije. Shvatili bi zašto je važno da zaokruže DA. Shvatili bi da NE predstavlja pomoć preživljavanju političko-pravosudne hobotnice koja je abolirala funkcionere Demokratske stranke i njenih derivata od odgovornosti za dvanaestogodišnje uništavanje Srbije i šesnaestogodišnje razaranje Vojvodine. U politici su sve pobede važne. I velike. Naročito one koje se izbore bez mnogo truda. Referendum je ubedljivo prošao, uprkos činjenici da SNS uopšte nije radila kampanju na terenu. Za je glasalo 60 odsto izašlih građana. Sudije i tužioci dobili su najliberalniji pravni okvir u Evropi. Biraće sami sebe, bez upliva politike. Referendum je velika politička pobeda Aleksandra Vučića. Vrhunsko istraživanje javnog mnjenja. I precizan politički termostat. Sa minimalnim angažovanjem stranačkih resursa uspeo je da ostvari višestruku političku dobit. Utvrdio je da su stvarni kapaciteti bojkot opozicije manji od pet odsto, da su njihov evrofanatizam i idolopoklonička mantra o demokratskim vrednostima zapada najobičnija farsa. I obmana. Ali što je još važnije, utvrdio je koji se odbori i koji funkcioneri SNS-a nedovoljno angažuju, loše rade i loše rezonuju. Među 39 odsto onih koji su glasali protiv ustavnih promena nalazi se ogroman broj naprednjaka koji pogrešno tumače politiku. Oni su bili brojniji od kompletne leve, desne, liberalne, zelene i bojkot opozicije, koji su pravosudni sistem branili samo zato što im duguje uslugu iz vremena kada su bili vlast. Ipak, za analizu referenduma najvažnije je objasniti šta jedan broj naprednjaka nije razumeo. A šta je trebalo da razumeju. Osim demokratskog razvoja i napretka Srbije, glas ZA bio je glas za to da se onemogući ponavljanje 2003. godine, kada su najviši sudski rukovodioci i tužioci birani po političkom ključu, a drugi hapšeni u svrhu političkog marketinga.
U politici su sve pobede važne. I velike. Naročito one koje se izbore bez mnogo truda. Referendum je ubedljivo prošao, uprkos činjenici da SNS uopšte nije radila kampanju na terenu. Za je glasalo 60 odsto izašlih građana. Sudije i tužioci dobili su najliberalniji pravni okvir u Evropi
U prvim danima “Sablje” desio se samit novosadskog kadra u Vrhovnom sudu, Specijalnom i Republičkom tužilaštvu. Njihov zadatak nije bio da obezbede dokaze za osudu “zemunskog klana”. Njihov posao bio je da zaštite političare iz DOS-a. Da ih spasu. Da spreče da pipci istrage dođu do njih. U toj nasilnoj kadrovskoj rokadi, koja je šokirala i sablaznila sve čestite sudije i tužioce leži odgovor zašto nikada nije razotkrivena politička pozadina ubistva Zorana Đinđića. O tome se priča i piše već 19 godina. Bezuspešno! Možda zato što su inspiratore, naručioce i saučesnike svi pokušavali da označe i nađu među njegovim protivnicima. To je, ponudio sam dokaz, bila greška. Trebalo ih je tražiti među saborcima. Zahvaljujući kontroli suda i tužilaštva DOS je uspeo da preživi. Ali je Srbija pala u komu. Ekonomsku. Kulturnu. Obrazovnu. Finansijsku. Stavljanjem kompletnog pravosudnog aparata u službu zaštite DOS-a, omogućena je kriminalizacija, devastacija i teritorijalno kasapljenje države. Od čega se još uvek nismo oporavili. Da su minimalno upotrebili zabagovani softver svog mozga, setili bi se 2009. godine, kada je izvršena preventivna abolicija kompletnog rukovodstva Demokratske stranke od svih nezakonitosti koje su počinili tokom svoje duge vladavine. Setili bi se da je zahvaljujući toj, Tadićevoj, Pajtićevoj, Petrovićevoj i Đilasovoj reformi pravosuđa, bilo moguće da niko od njih posle 12 godina demonskog uništavanja Srbije ne odgovara ni po jednom slovu zakona. A bilo je toliko toga. Od privatizacija za 3 evra, i prodaje celokupne poljoprivredne zemlje domaćim i stranim tajkunima, da gubitka Kosova i uništavanja Novog Sada i Vojvodine. Zahvaljujući toj pravosudnoj DS perestrojci, bilo je moguće da Borislav Novaković bude oslobođen za nestanak 4,5 miliona evra na gradnji Bulevara Evrope. Palo bi im na pamet da iskoriste memorije svojih pametnih telefona, kad već svoju nemaju, i tamo bi našli podatke, da nestanak ogromne količine nova niko nije sporio. Da je nesporna činjenica da je novac uplaćen Dušanu Borovici i da on nije napravio ni metar asfalta. A da ni on, ni Novaković koji mu je odobrio prebacivanje novca, nisu osuđeni. Takođe bi u kolektivnom pamćenju Gugla pronašli podatke o dvorcu Heterlendi kod Novog Bečeja Razvojnoj banci Vojvodine, Tesla banci i Pokrajinskom fondu za razvoj novih tehnologija. Pare za rekonstrukciju dvorca Heterlendi nestale se u vreme vladavine Bojana Pajtića između 2011. i 2016. godine, a da niko nije odgovarao. I da on sada slavodobitno tvituje i nadmeno preti s TV ekrana da je najbezoraznija laž da je on oštetio decu ometenu u razvoju. Možda se na predmetu koji Pajtić predaje na Pravnom fakultetu ne bave preterano dužnostima i obavezama, već samo pravima supružnika, ali je on kao predsednik Pokrajinske vlade bio dužan da zna, da li neki izvođač koristi pare iz pokrajinskog budžeta za svoje lične potrebe. I bio je obavezan da zatraži raskid ugovora i podnošenje više krivičnih prijava protiv izvođača radova, za zloupotrebu, prevaru, neosnovano bogaćenje. Kao i da trži od pokrajinskog pravobranioca da pokrene postupak za vraćanje para u budžet. Činjenica je da ništa od toga nije preduzeo. Jasno je. Na referendumu je trebalo glasati za demokratizaciju Srbije. Za njen ekonomski razvoj. Za nove strane investicije. Ali pre svega za pravo i pravdu. A to znači da je pre svega trebalo glasati za to da se razmontira pravosudna hobotnica iz 2003. i 2009. da bi mogao da se spreči novi Heterlendi i novi Bulevar Evrope. Da sa omogući sudijama i tužiocima da se oslobode dužničkog ropstva za političke usluge iz vremena DS-a i počnu da sude u korist građana.
Autor je stručnjak za odnose s javnošću
U prvim danima “Sablje” desio se samit novosadskog kadra u Vrhovnom sudu, Specijalnom sudu i Republičkom tužilaštvu. Njihov zadatak nije bio da obezbede dokaze za osudu “zemunskog klana”. Njihov posao bio je da zaštite političare iz DOS-a. Da ih spasu. Da spreče da pipci istrage dođu do njih
