Uspeh Novog Sada, Srbije i građana, opoziciju plaši više od sopstvenog neuspeha

Mnogo je onih kojima smeta snažna Vlada. Stranim ambasadama. Levim liberalima. Anarhistima. Lažnim ekolozima. Protivnicima mosta na Dunavu. Protivnicima lepšeg Novog Sada. Protivnicima novih fabrika. Jednom broju dosadašnjih loših ministara…

 Piše: Milorad Bojović

Uspeh Novog Sada, Srbije i građana, opoziciju plaši više od sopstvenog neuspeha. I zato je logično što je postojao jedan broj večitih političara, poznatih po uništavanju svega čega su se dotakli, kojima je smetalo da Miloš Vučević postane srpski premijer. I koji se bore da ospore njegov politički uspon i buduće imenovanje za potpredsednika Vlade. Njihov strah je logičan. Vučević ima veliko političko iskustvo. I veliku političku snagu. On je potpredsednik stranke i čovek od najvećeg poverenja Aleksandra Vučića, koji će kroz funkciju u Vladi dodatno ojačati poziciju Novog Sada, što umanjuje njihove šanse da ostvare bilo kakav ozbiljniji rezultat na nekim narednim izborima.

Ima mnogo onih kojima smeta snažna Vlada čija se politika podudara s Vučićevom, a Vučević, Ana Brnabić i Siniša Mali biće stub te vlade. Krenimo redom. Stranim ambasadama. Hrvatskim medijima i kolumnistima. Levim liberalima. Anarhistima. Lažnim ekolozima. Protivnicima mosta na Dunavu. Protivnicima lepšeg Novog Sada. Protivnicima novih fabrika. Jednom broju dosadašnjih loših ministara koji se plaše da će ostati bez funkcije. Pojedinim članovima stranke koji misle da bi dolaskom Vučevića propale njihove šanse da se dočepaju ministarske fotelje. Tajkunima koji znaju da će Vučević sprovoditi politiku koja neće biti naklonjena njihovim ličnim interesima. Biznismenima koji su do 2012. novac zarađivali na izmišljenim projektima i koji se nadaju da opet može doći vreme da uzmu pare, a da poslove na završe. Kao u slučaju Dušana Borovice i Bulevara Evrope. Ili, kao u slučaju marketinških kampanja “Očistimo Srbiju” i lažne akcija pošumljavanja Srbije sa 1,3 miliona sadnica drveća. Ugradnje kablova za internet uz auto-put. Nepostojeće fabrike elektro-automobila u Debeljači. Lažnih pogona novih tehnologija u Vojvodini.

Njihov pokušaj da ospore Vučevićevo napredovanje na lestvici političke moći zasniva se na institutu klevete. U napadima na Vučevića prednjače Bojan Pajtić i Borislav Novakovića, nekadašnji gospodari Vojovodine. Zajedno sa opozcionim medijima Novaković plasira fabrikovane afere i spinove, preko kojih nastoji da Vučevića poveže s pojedinim novosadskim biznismenima. A kao dokaz za svoje konfabulacije navodi podatak da njihove firme pobeđuju na gradskim tenderima. Šta je sporno u tome što neka firma dobija poslove na regulanim, zakonitim tenderima? Kakav je to dokaz? Šta on razotkriva? U principu ništa! U činjenici da neko ima uspešnu firmu nema ničeg nezakonitog! Novaković nikada nije izneo nijedan dokaz da su Marko Bosanac ili Zvonko Veslinović, koje često spominje, na bilo koji način prekršili zakon. Njegove tvrdnje predstavljaju ordinarne fantazmagorije. Bosanac se na stranačkoj slavi fotografisao pored Miloša Vučevića. A Veselinović se na jednoj fotografiji nalazi pored Andreja Vučića. Kakvi su to dokazi? Kakvi su to prestupi? Od kada je zabranjeno da se slobodni građani Srbije slobodno kreću i posećuju slave, i da se međusobno poznaju. Takav pogrešan sistem zaključivanja može se primeniti na bilo koju ličnost i bilo koju kompaniju, bilo gde na svetu.

Novaković nema dokaze, ali ja imam! I lako mogu da dokažem da je 12 godina ćutao na činjenicu da je većina tendera u Srbiji bila podešena za firme članova i finansijera Demokratske stranke. Pitam se zašto se Novaković nije ponašao kao uzbnjivač javnosti kada je Miroslav Bogićević, za kog se zna da je bio najbliži prijatelj potpredsednika DS-a Dušan Petrovića, dobijao sve poslove u Srbiji. Zašto nam nije objasnio je li Bogićević Dnevnik, Politiku i Večernje novosti kupovao po političkoj liniji, ili zato što je bio veliki ljubitelj štampanih medija. Mogao bih da dokazujem da je rođeni brat najbližeg Pajtićevog saradnika, postao veliki građevinski investitor u vreme kad je Pajtić bio predsednik Pokrajinske vlade. Ili, da su kum i porodica Olivera Dulića neprestano pobeđivali na tenderima. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su članovi i finasijeri Demokratske stranke povezani s mnogim privatizacijama u vreme vlasti Demokratske stranke. Poput Sojaproteina ili Agrounije. Gde je Novaković bio kada je Zoran Živković, kupio 52 hektara vinograda na obroncima Fruške gore? Da li je video neki sukob interesa, neku nameštaljku u činjenici da je Živković, postao vinogradar uz pomoć subvencije koju je dobio od Ministarstva poljoprivrde, a da je prethodno obavljao funkciju predsednika Vlade Srbije? Mogu da iznesem nepobitne argumente da je Vojislav Gajić izrastao u velikog investitora zahvaljujući vezama s Novakovićem i Demokratskom strankom. Zbog tih veza Novaković je boravio u pritvoru. Zašto Novaković ne bi objasnio novosadskoj javnosti jesu li tačne tvrdnje policije i tužilaštva da je na poslu sa gradnjom hotela na Bulevaru Evrope oštećen budžet grada za oko milion evra? I zašto ne bi medijima konačno ponudio dokaze kako su opljačkane i uništene Razvojna banka Vojvodine i Tesla banka? Kome je i za koje namene iz pokrajinskog budžeta 2014. godine izvršena nezakonita isplata 1,8 milijardi dinara, što je utvrdila i Državna revizorska institucija. Gde su i šta rade firme kojima je na osnovu fiktivnih projekata isplaćeno 35 miliona evra iz Pokrajinskog fonda za razvoj novih tehnlogija? Za sve to vreme Novaković je bio visokorangirani funkcioner Demokratske stranke!

Očigledno je, njega ne zanima odbrana javnog interesa. Ni njega, ni njegove nekadašnje i sadašnje starnačke drugove. Njih, ni danas, kao ni dok su vladali ne zanimaju državni interesi, samo kombinatorika. Zato i misle da medijskim kampanjama mogu da utiču na javno mnjenje. Šta je njihov krajnji cilj? Oni znaju da će Vučević na mestu potpredsednika Vlade još više pomoći Novom Sadu. I svim lokalnim samoupravama u Srbiji. A to im ne odgovara. Uspeh Srbije znači neuspeh opozicije na izborima.

Autor je stučnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik

Novaković nema dokaze, ali ja imam. I lako mogu da dokažem da je 12 godina ćutao na činjenicu da je većina tendera u Srbiji bila podešena za firme članova i finansijera Demokratske stranke