Čega Srbi treba da se odreknu u 2021. godini

1. Pre svega, građani Srbije mogu bez Kovida 19 i kovid žurki. Korona virus je egzekutor ljudi s načetim zdravljem, koji su 10 godina u ratu, i 12 godina u političkom sahranjivanju zemlje, svakodnevno razarani stresom, egzistencijalnim strahom i nemaštinom. A kovid žurke smoždiće nišče duhom.

2. Stručnjaka koji iz nastavnog plana izbacuju Desanku Maksimović, Branka Ćopića, Petra Kočića, Ivu Andrića, Njegoša, Miloša Crnjanskog, Stevana Raičkovića. Nastavnika i profesora koji smatraju da će povećanjem broja časova srpskog jezika, na kojima će učiti engleske i američke pisce, srpska deca postati bolji ljudi. Umesto kvantiteta, spas je u kvalitetu. Tražite da vam vrate moć da neznalice učinite ponavljačima. Aprudno je, ali Srbiju će spasti ponavljači, a ne đaci i studentim s poklonjenim, i kupljenim uspehom i diplomom.

3. Izdavača koji srpskim domaćicama i hipsterima nude frivolna štiva koja pod krinkom bestelera, dakle najbolje prodavanih romana, šire trivijalne teorije zavere i crnu propagandu, podmećući lažne činjenice i pogrešne zaključke kao nesumnjivu istinu. Time čine najmanje tri vrlo pogubne stvari. Prvo, porodice, umesto jela iz kućne kuhinje jedu brzu hranu. Zatim, vredna dela srpske i svetske književnosti, koja ljude čine boljima, bivaju gurnuta u drugi plan i postaju nedostupna široj čitalačkoj publici, koja prihvata obrasce ponašanja iz bezvrednih štiva koja glorifikuju narcizam, sebičnost, nasilje i zločin. I pod tri, po volji potrošačke mašinerije, pred bračne i ljubavne parove se stavljaju ideali i izazovi nedostižni normalnom čoveku. Ideal konzumerizma i kulturne industrije jeste umnožavanje potrošača. Razvod postaje jedini logičan izbor, jer nudi slobodu zabave i života bez obaveza, a ujedno se od jednog stvaraju dva novčanika. To garantuje duplu potrošnju.

4. Opskurnih tipova koji testere i vešala, dakle pretnju smrću i strah prezentuju kao jedini politički program, i kojima je progon i pogrom političkih neistomišljenika jedina suština bavljenja politikom.

5. Bahatih vozača iz beogradskih kuririskih službi i još bahatijih novosadskih preduzetnika koji svojim automobilima uništavaju centar prelepog Novog Sada. I što je još poraznije i opasnije, ugrožavaju živote Novosađana, koji zbog terora vandala na točkovima šetnju Dunavskom i Zmaj Jovinom ulicom doživljavaju kao vrhunac avanturizma. Manjak altruizma i nedostatak odgovornosti može se podvesti pod patologiju.

6. Političara koji u 21. veku veruju da su blatnjave udžerice ideal ka kojem treba da teži Novi Sad. Pritom su, verujući da prosečan Novosađanin pamti kraće od kišne gliste, učinili sve da Grbavica, Bulevar Oslobođenja, centar grada i Podbara budu uništeni nelegalnom gradnjom, i građevinskim poduhvatima suprotnim zdravom razumu. Tačnije, ta vrsta političara, uništila je sve čega god se dotakla, i šta god je radila, učinila je suprotno zakonu. To su ljudi opasnih namera, koji Solun vole više od Novog Sada, a korupcionaške poslove ne realizuju iz gluposti, nego s ciljem da zajednici bude gore.

7. Televizijskih kanala koji monstruoznost favorizuju kao najlogičnije ljudsko ponašanje. Taj defile filmova, serija i specijalnih dokumentarnih formata posvećenih pedofilima, silovateljima, masovnim ubicama, narko dilerima, masakrima, mučiteljima, predstavlja nešto najgore što je Srbiju zadesilo pored vladavine DOS-a i njegovih derivata. Stranke DOS-a opustošile su džepove i slamarice građana, privredu i državu, a televizijski kanali, koje su oni uvezli kao civilizacijski ideal Srbije, opustošili su nam savest, mozak i dušu, i bestijalnost zločina ponudile kao način razmišljanja.

8. Montiranih sudskih procesa u kojima se u cilju političke saobotaže hapšenja koriste za ucenjivanje okrivljenih, a abolicije nude u zamenu za izmišljene optužbe.

9. Polusveta, obrazovanog na Guglu, koji zagovara da se imunizacija Srba umesto vakcinama izvrši botoksom i gledanjem programa dve televizija koje propast Srbije vole podjednako kao svoj profit.

10. Zagovarnja političkog dijaloga kao sredstva za dolazak na vlast, mimo izbora, i mimo volje građana.

11. Lažnih boraca za slobodu medija, koji su preko marketinga kontrolisali sve urednike i novinare u Srbiji, koji su nepodobne novinare i urednike izvodili na preki sud, koji su iznosima od 500 evra po glavi podmićivali odabrane novinare da pišu hvalospeve o njima, koji su formirali firme za trgovinu reklamamama, i koji su kao najviša vlast učestvovali u pisanju strategija razvoja medijskih javnih servisa.

12. Političara koji pretnje i nasilje nad ženama, decom i satanizaciju političkih oponenata vide kao put da se domognu vlasti, koji neprestano putuju po centrima moći Evropske unije, traže kazne za svoju zemlju i narod i mole investitore da ne dolaze u Srbiju.

13. Borbe za izjednačavanje Draže Mihajlovića i pobede nad fašizmom. Glorifikacijom četništva srljamo u diplomatski ćorsokak, u kom ćemo za maksimalno 50 godna završiti na pogršnoj strani istorije, zajedno s fašistima protiv kojih smo se borili, i od 1945. godine zbog junačkih 1,7 miliona pogibija bili slavljeni kao pobednici, zajedno s Rusijom, Velikom Britanijom i Amerikom.

14. Planova da se predaja i gubljenje teritorija, podška NATO bombardovanju, rasprodaja industrije, pljačka naroda ponovo inaugurišu kao poželjna politička doktrina.

15. Reformisanog pravosuđa, sastavljenog od sudija i tužilaca kojima je komunikativnost s članovima kabineta nekadašnjeg predsednika Srbije i njegovih najbližih saradnika bila najveća i jedina preporuka. Svoj dug vraćaju i danas, pišući oslobađajuće presude glavnim akterima nekadašnjeg režima.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću