Piše: Milorad Bojović
Novi Sad 24. mart i 22. godišnjicu Nato bombardovanja dočekuje kao regionalni lider u IT tehnologijama. I grad u kom svoje sedište imaju velike kompanije iz Amerike, Velike Britanije, Nemačke, Rusije, Italije, Švajcarske. A od aprila i Japana. Na sedamnaestu godišnjicu Nato bombardovanja 2016. godine, Novi Sad je prolašen za Evropsku prestonicu kulture i 2022. ćemo biti jedan od najvažnijih gradova u Evropi. Ali ne zato što su nas Nato bombe učinile kulturnijima. Niti većim Evropljanima. Novi Sad je oduvek bio Evropa. I cela Evropa će 2022. godine doći da upozna tradiciju, običaje i posebnost Novog Sada. A zajedništvo, ponos, ljubav i međusobno uvažavanje su najveća vrednost za sve Novosađane. I za Novi Sad kao zajednicu koje predstavlja vrednost veću od svih nas. Zato će Evropska prestonica kulture, i sve što ona objedinjuje, biti više od manifestacije, ili niza manifestacija. Svi programi, svi projekti, svi događaji, kao i u prethodne 373 godine, biće povezani u jednu zajendičku nit – identitet Novog Sada.
Novi Sad je mesto u kom ne ističemo različitosti, nego negujemo posebnost. I upravo ta posebnost predstavlja polugu našeg zajedništva. Našu potrebu i želju da napredujemo i razvijamo se poštujući jedni druge. Zato naša titula, koju ćemo s ponosom opravdati, ima metaforičku višu vrednost. Kroz očuvanje tradicije, i njenim spajanjem s vizijom budućnosti, Evropska prestonica podstiče kreiranje pozitivnog imidža Novog Sada i cele Srbije. Kultura, kao nosilac aktivnosti, jedan je od brendova našeg grada, koji je od samog početka utkan u bogati mozaik naše istorije. Mi smo od 1748. godine svesni da samo ako poštujemo unikatnost možemo iskreno biti povezani, i graditi budućnost kojom ćemo se ponositi, i Novi Sad koji će biti srećni dom budućih generacija.
Evropska prestonica kulture je još jedan dokaz da Evropa treba da zaboravi na stare predrasude! Da se odrekne krvavnog nasleđa iz 1999. godine, kada su nas Nato bombama, krstarećim raketama i osiromašenim uranijumom oslobađali balkanskog mentaliteta, kulta ličnosti i učili demokratiji.
Zašto nas i danas discipliniju istim ucenama, upakovanim u drugu vrstu opšte zabrinutosti za nas i našu budućnost? Današnji razlozi samo nazgled nisu politički i ekonomski. Nagoveštaji da će Srbi koji su vakcinisani ruskim i kineskim vakcinama imati problema s putovanjem na Zapad, predstavljaju politiku kamufliranu u lažnu zdravstvenu zabrinutost. Jesu li Novosađani, Kikinđani, Karlovčani, Beograđani manji Srbi, ako su protiv Kovida 19 pelcovani kineskom ili ruskom vakcinom? Znači li to da su Srbi necivilizovani divljaci samo zato što kupuju vakcine i na Istoku i na Zapadu?
Pre bezmalo dva veka ovde, u Srpskoj Atini, su Hjum, Lok, Ruso, Volter, Monteskje imali vatrenije sledbenike, nego bilo gde drugde u Evopi. Novi Sad je prvi grad u Evropi u kom su žene imale pravo glasa
Geografija ne mora biti jedini argument u našu korist. Istorija i kultura nas još snažnije određuju kao Evropejce. Još pre više od 330 godina, od Velike seobe Srba iz 1690. godine, Srbi su faktički bili deo Evropske unije, oličene u Habzburškom carstvu, kasnije Austrougarskoj monarhiji. Ovde, u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Senti, Bečeju branjen je Beč od osmanlijskih osvajanja. Pre bezmalo dva veka ovde, u Srpskoj Atini, su Hjum, Lok, Ruso, Volter, Monteskje imali vatrenije sledbenike, nego bilo gde drugde u Evopi. Novi Sad je prvi grad u Evropi u kom su žene imale pravo glasa. U kom su žene bile vlasnici firmi!
Novi Sad je i u kulturnom smislu pre 175 godina bio Evropska unija. Sve što se kulturno dešavalo na bečkom dvoru, odvijalo se i u Novom Sadu. Novosađani su iz Evrope izbačeni bombama. Krvlju. I smrću. Tepisi Nato bombi zasipali su naš grad 78 dana. Danonoćno. I 22 godine izvinjenja nema. Nema ni racionalnog, ljudskog objašnjenja zašto smo ubijani? Zašto smo posipani osiromašenim uranijumom? Sigurno je da nismo bili manji Evropejci nego 1847. godine, kada je u grad dolazio kralj valcera Johan Štraus Mlađi, održavao koncerte i odlazio na večere kod Konstantina Popovića Komoraša, u današnjoj ulici Jovana Subotića. Odgovori koje su nam briselski političari do sada nudili, nemaju nikakvu vrednost. Ni ljudsku. Ni moralnu. Niti političku. Mi nismo želeli bombe. Nismo tražili patnju. Nismo ih molili da nam poklone smrt!
Politički se nismo slagali sa Slobodanom Miloševićem, ni sa građanskim ratom, koji su nam poklonili kao izvor slobode. Još manje smo bili saglasni da nam bombe, rakete, razaranje i smrt daruju kao esenciju demokratije.
Vi ne poznajete nijedan grad, nijednu varoš, nijednu zemlju, kao što su Novi Sad i Srbija, koji su pune tre decenije, od 1990. pod vašom opsadom, a opet puni nade i odlučnosti da budu razvijeni, uspešni, srećni i slobodni. To su vrednosti na kojima počiva Evropa. Zar ne?
Jasno je da razlozi koje su navodili nisu etički prihvatljivi, logički održivi i civilizacijski opravdani.
Pravih odgovora je mnogo, i svi su navedeni u ovom tekstu. Sami odaberite one koji vam najviše odgovaraju. Prihvatite ih kao svoje. Ako dobronamerno protumačite želju građana Srbije i Novog Sada da ostanu slobodni, da i dalje neguju svoju posebnost, na način kako nama odgovara, možda dođete do zaključka do kog je došao Džon F. Kenedi 1963. godine u Zapadnom Berlinu. Kenedi je rekao: “Ne znam nijednu varoš, nijedan grad koji je bio pod opsadom punih 18 godina, a koji je još tako pun života i snage, nade i odlučnosti, kao Zapadni Berlin.” Vi ne poznajete nijedan grad, nijednu varoš, nijednu zemlju, kao što su Novi Sad i Srbija, koji su pune tre decenije, od 1990. pod vašom opsadom, a opet puni nade i odlučnosti da budu razvijeni, uspešni, srećni i slobodni. To su vrednosti na kojima počiva Evropa. Zar ne?
Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću
