Ekološki pokreti štite moćnike a ne obične ljude i prirodu

Piše: Milorad Bojović

Plastične kese su proglašene za glavnog neprijatelja čovečanstva, a ekolozi za spasioce planete. Reč je o jednoj apokaliptičnoj tvrdnji koja je najobičniji spin na koji je naselo celo čovečanstvo i subverzivnoj aktivnosti koja braneći prirodu od krupnog kapitala zapravo radi u interesu krupnog kapitala. Može se činiti da kese i ekolozi nisu aktelno društveno pitanje. To je zabluda. U priči o kesama skrivena je cela istina o pogrešnim namerama ekologa i pogrešnoj percepciji njihovog delovanja. Ekolozi se, uz pomoć medija predstavljaju kao protivnici moći. Međutim, moć je njihov pokretač. Finansijer. Skriveni motiv. I jedina suština njihovog delovanja.

U epicentru ekološke prevare nalazi se spin. Spinovi uspevaju zahvaljujući potrebi novinarstva kao profesije da neprestano traga za ekskluzivnim, posebnim vestima i sklonosti ljudi da konzumiraju senzacionalne informacije. Spinovi počivaju na verovatnoćama koje je teško proveriti i sadrže četiri elementa: brojivost, merljivost, ljude u fokusu i dramatizaciju. Ta četiri jahača propagandne apokalipse predstavljaju stub kampanje pune šokantnih, zabrinjavajućih, logičnih, ali neproverljivih informacija. Dovoljno je navesti samo neke podatke koje su objavili najuticajniji svetski mediji. Širom sveta se svakog trenutka koristi milion plastičnih kesa! U Evropskoj uniji se godišnje proizvede 3,4 miliona tona plastičnih vreća što odgovara težini više od dva miliona automobila! Čak 80 posto morskog otpada je od plastike!!! Plastični otpad je pošast modernog doba koju jedino možemo zaustaviti ukoliko se okrenemo ekološki prihvatljivim zamenama.

Ove informacije šire mediji i nevladine organizacije koje se bave ekologijom. I tako učestvuju u jednoj velikoj prevari, koja omogućava da se proizvodnja nepotrebnih roba neprestano povećava i da se nekažnjeno iscrpljuju i troše resursi prirode. Svakog dana u svetu se proizvede više stotina miliona komada pametnih telefona. Više miliona računara. Tableta. Blu-tut slušalica. Konzola za video igrice. Više stotina hiljada automobila. Odeće. Obuće. I raznih drugih mračnih predmeta žudnje koji za godinu, ili dve, najviše pet postaju potpuno nepotrebni. Suvišni. Izlišni.

Međutim, pošto ljudi sud o svetu koji ih okružuje donose na osnovu informacija koje dobijaju preko sredstava za masovnu komunikaciju, industrija koja proizvodi nepotrebne stvari ostaje nevidljiva, jer se celo čovečanstvo bavi krajnjom posledicom. Kesom u koju se pakuje najnoviji telefon, a ne telefonom zbog kog je uništeno mnogo prirodnih resursa, i koji životnu sredinu zagađuje više od kesa. Dakle, srž problema ostaje skrivena u razlici između činjenica i načina na koji su predstavaljene, tvrdio je još početkom 20 veka Volter Lipman.

Krupni kapital, a to su vlasnici finansijskih institucija i industrije imaju moć da projektuju prikaz stvarnosti koji im najviše odgovara. Danijel Borstin, je rekao da informisanje u savremenom svetu nije spontano već je uobličeno po nečijoj volji.

– Onaj ko plasira određene vesti, pita se pre svega da li će uspeti da postigne željeni publicitet.

Informativni spektali, senzacionalne vesti su veštačke tvorevine koje preuzimaju funkciju stvarnih vesti, kako bi izazvale posebnu pažnju publike. Tako se pažnja javnosti usmerava na posebne aspekte, koji ne moraju biti najvažniji. Često je to sporedna, i nevažna stvar, koja se napumpava do nivoa sudbonosne vesti – rekao je Borstin.

Plastične kese, koje sam na početku teksta uzeo kao najočigledniji primer prevare koja nam se dešava ispred nosa, a da toga uopšte nismo svesni, su dokaz da sve na svetu dešava u interesu moći. A ekološki pokreti su, ma koliko to neobično zvučalo, najveći zaštitnici industrije. Najveći agenti uticaja krupnog kapitala. Njihova borba je predstava. Simulakrum. Fatamorgana. Oni se bore za zaštitu prirode da bi sve ostalo kako jeste. Da bi vlasnici fabrika i dalje nastavili da gomilaju svoje bogatstvo a da obični ljudi svoje vreme gube u borbi s vetrenjačama plastičnih kesa.

Ekolozi se, uz pomoć medija predstavljaju kao protivnici moći. Međutim, moć je njihov pokretač. Finansijer. Skriveni motiv. I jedina suština njihovog delovanja

Najveće marketinške prevare u korist krupnog kapitala u javnost su progurali ekolozi. Borci za planetu. Uzmimo kao primer letnje i zimsko pomeranje sata, koje nije uvedeno radi brige o ljudima i prirodi. Posredi je bila zaštita interesa vlasnika velikih industrijskih koncerna koji nisu želeli da plaćaju 100 odsto skuplji noćni rad. Međutim, usled neprirodnog ritma, radnici su počeli da se razbolevaju, da imaju psihosomatske tegobe, pa su poslodavci shvatili da im ne isplati da plaćaju skupa bolovanja i lečenja, i zato će u većini zapadnih država igra s vremenom biti ukinuta.

Još očigledniji je primer vožnja pod svetlima preko dana, koja je uvedena zbog veće bezbednosti vozača. Za ovu prevaru se zna koji su naftni i automobiliski koncerni platili Rendon grupu da im osmisli veliki spin koji će dovesti do veće potršnje benzina, češće zamene akumulatora i sijalica. Na globalnom planu.

Zaštita prirode je samo parola. Sredstvo za zaradu. Pre nekoliko dana jedna politička partija sa tri člana, upozorila je Novosađane na notornu, dakle opštepoznatu činjenicu da se gradska deponija nalazi na samo šest kilometara od centra grada. Ali su propustili da kažu da se deponija na tom mesu nalazi već 40 godina, i da su osnivači njihove stranke od 1996. više puta vladali Novim Sadom i nisu se bavili problemom deponije i zdravljem Novosađana.

Podsetimo se, spin u svojoj suštini sadrži brojivost i ljude u fokusu. Na istom principu obmane, zasnovano je i jedno nepouzdano istraživanje javnog menjenja, u kom su ispitanici životnu sredinu detektovali kao glavni problem, i ključ bavljenja politikom.

Građanin pokorni treba da se zapita šta stoji iza tolike poplave ekoloških pokreta? I lažnih istraživanja? Šta su njihovi ciljevi, namere i šta su krajnji dometi i razulatati njihovih aktivnosti? Svako ko odvoji celih 15 minuta za analitiku ove vrste šokiraće se zaključkom da borci za ekologiju samo fiktivno brinu o dobrobiti običnih ljudi. Njihov epicentar je zaštita interesa moćnika!

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću