Piše Milorad Bojović
Fudbal je po prirodi stvari aktivnost za koju nije neophodna erudicija. Po svemu sudeći, aktuelni trener FK Vojvodina, Nenad Lalatović, bukvalno je protumačio reči nekadašnjeg “stečajnog upravnika” Demokratske stranke Bojana Pajtića, da niko iz opozcije nije dobar kandidat na izborima, pa se prepuručio opoziciji.
Naravno, njegova “kandidatura”, čak i da je stvarna, ne bi imala nikakvu težinu, niti snagu u srpskoj političkoj stvarnosti. Zanimljivo je da Lalatovićev politički galimatijas o političkim uticajima u klubu, dolazi svega pet dana nakon Pajtićeve izjave o sportistima kao spasiocima obezglavljene srpske opozicije. Politički stav čoveka, koji je Demokratsku stranku doveo na ivicu cenzusa, ostao je usamljen vapaj sve do politikantskog istupa novosadskog fudbalskog radnika, koji je umesto o fudbalerima i utakmicama govorio o političarima. Jedne je hvalio, a druge kudio.
To se u teoriji komunikacija zove kamuflaža. Jer, čak i kad napada SNS, Lalatović svoje napade realitivizuje sakrivanjem iza Vučića. On veruje da upotrebom imena predsednika Srbije, može sebi obezbediti alibi za izazivanje političkih spletki unutar kluba.
Ali, prethodno ćemo definisati pojam kamuflaža. Kao i sve drugo, i ovaj pojam je u savremenim naučnim disciplinama preuzet iz prirode. Osobine živih organizama koje im pomažu da lakše prežive, ili dođu do plena, koje su razvijali tokom evolucije. Spobnost organizama da svoj izgled, boju, ponašanje, zvuk, miris prilagođavaju sredni u kojoj žive i drugim organizmima koji ih okružuju zove se mimikrija. Iliti kamuflaža.
Ovaj fenomen ima vrlo široku primenu. Naročito u vojnim, političkim, diplomatskim i poslovnim aktivnostima.
U vojnoj terminologiji kamuflaža obuhvata skup mera kojima se prikrivaju sopstveni planovi, kako bi se neprijatelj doveo u zabludu.
Lalatović svojom kameleonskom izjavom – klevetom, svojom tvrdnjom – optužbom, želi da postigne dve stvari. Da preživi na klupi FK “Vojvodina”, jer mu je ona za sada jedini siguran izvor prihoda. I da preko fudbala posvađa SPS i SNS. Taj aspekt njegovog politikantskog istupa, obradovao je gradsku opoziciju.
To je skup individua koje se, usled nedostatke sopstvene politike, protive svemu što radi, ili iza čega stoji, ili pretpostavljaju da može da stoji SNS. Njima bi najviše odgovaralo da se u FK “Vojvodina” zavade na mrtvo ime, da klub ispadne u sedmu ligu zapad, i da se uvede stečaj. Neuspeh bi onda prikazali kao svoj uspeh. Po istoj toj matrici opozicionari kritikuju gradnju kovid bolnice na Mišeluku koja će, kad virus korona postane običan grip, postati gradska bolnica.
Najglasniji kritičar gradnje bolnice postao je Borislav Novaković, Jeremićev prvi čovek za Vojvodinu i Novi Sad. Poznat po tome što je šest meseci pokušavao da urbanistički plan iz 2000. godine podmetne kao uništiteljski projekat naprednjaka iz 2021.
Protivljenjem jednom višestruko korisnom projektu opozicija kamuflira nekoliko svojih velikih mana. Nemaju svoju politiku. Nemaju teme, niti planove. Sve njihove akcije sastoje se od negacije stvarnosti.
Negirajući stvarnost, oni negiraju sebe. Demokrate su dugi niz godina negirale potrebu Novosađana da imaju svoj Zavod za hitnu pomoć. Jedna od najvažnijih medicinskih službi u gradu, funkcionisala je kao pastorče Doma zdravlja. Bez opreme, bez automobila, bez dovoljno telefonskih linija. Osnivanjem hitne pomoći kao posebne službe, spaseni su mnogi životi.
Stvar je jednostavna za analizu. Opozicija ne razume potrebe građana. I zato nije na vlasti.
Nova kovid bolnica omogućiće tri važne stvari. Pod jedan, građani, koji se vakcinišu i leče, neće morati da stoje ispred zgrade Novosadskog sajma. Umesto u improvizovanim uslovima, lečiće se i pelcovati u modernom objektu. Pod dva, Novosadski sajam, kao važna privredna institucija, moći će da se pripremi za povratak u poslovne vode po okončanju pandemije. Novosadski sajam već godinama prihoduje oko šest milijardi dinara, i na svoje manifestacije privuče više od 500 stranih kompanija. I treće, i najvažnije. Novi Sad će, kad Kovid prođe, imati svoju bolnicu. Novosađani neće morati da se u pokrajinskoj bolnici bore za svoj termin s građanima ostalih 46 opština iz Vojvodine.
Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću
