Generacija čije ambicije staju u jedan tvit

Piše: Milorad Bojović

Novosađani danas, u vremenu kad svi imaju bar po četiri ekrana, i na svakom od tih ekrana, po pet programa za brzu komunikciju i razmenu ideja, znaju manje, nego pre 100 godina, kad je jedva četvritina grada imala vodovod. Paradoks, kojim se ne bave ni škole ni fakulteti, predstavlja najveći izazov 21 veka – imati na dlanu ceo svet, a ne znati ništa.

Fascinantni tehnološki napredak čovečanstva, nije unazadio samo Novosađane, već svakog stanovnika planete. Ispostavilo se da ekran pametnog telefona, tableta, laptopa, računara, ili TV-a predstavlja veću zabludu od Platonove pećine.

Milenijalci o sebi znaju malo, o prošlosti još manje, o budućnosti ništa. Oni nemaju svoje kultne pisce. Nemaju kultne filmove, knjige, glumce. Sve njihove ambicije mogu da se sažmu u jedan tvit. U jedan SMS. Njihovo znanje ne počiva u moždanim vijugama, već u palčevima. Sve čemu se dive predstavlja anahronizam. Bil Gejts. Stiv Džobs. Mark Cakerberg. Džef Bezos. Ilon Mask.

Besmrtnog Đorđa Balaševića većina je otkrila na dan njegove smrti. Međutim, Balašević se kao i svi veliki umetnici upisao među besmrtnike.

Kad se pored Tanudržićeve  palate vraćate s pijanke u Lazinoj, znate li da je tu živeo najveći novosadski pisac Aleksandar Tišma? Znate li da je u Ćirpanovoj ulici, odrastao Danilo Kiš, i da je upravo to ulica kestenova iz Ranih jada? Znate li da je u hotelu Vojvodina nastala Lirka Itake? Ako ovo ne znate svi vaši ekrani ne vrede ništa. Oni ne predstavljaju prozor u svet, već vrata do ćorsokaka

I sad, pitam vas, koji verujete da Srbiju može spasti “žuta patka”, pištaljke, šetnje i šerpe, kad umre 20. vek, u šta ćete verovati? Je li moguće da će vaše vrednosti, koje beležite u svojim elektronskim uređajima, biti na nivou bika iz Altamire.

Ko su vaši idoli? Koju ćete muziku slušati? Koje ćete glumce obožavati? Koje filmove gledati? Koje ćete replike prepričavati i citirati? Čije ćete knjige držati pored kreveta kao grudobran, gomobran, podršku i putokaz?

Shvatate li da za 21 godinu nije nastao niko čije ime vredi zapamtiti. Nijedan pisac. Nijedan slikar. Pevač. Glumac. Manekenka. Osvrnite se oko sebe. Pogledajte šta vam nude Gugl i Majkrosoft kao top vesti i top ličnosti. Zar Kendal Džener može da se meri s Naomi Kembel? Sidni Kraford? Elom Makferson? Hajdi Klum? Blekpink su vaši Bitlsi?

Više istraživanja dokazalo je da su problematični uzori čak 40 odsto ispitanika iz osnovnih i srednjih škola. Za najveći broj srednjoškolaca uzori su Andželina Džoli, jutjuberka Zorana Jovanović, Kim Kardašijan, Arijana Grande, Lebron Džejms, Džejson Derulo, Kristijano Ronaldo. Niko nije naveo Milutina Bojića. Ivu Andrića, Tolkina, Tolstoja, Ivana Desnicu, Milorada Pavića. O Arsenu Dediću, Đorđu Balašević, niko ni reč! Ep o Gilgamešu nije čitao niko. Pesmu o Nibelunzima takođe. Ženidbu Dušanovu, niti Filozofiju palanke.

U zatvorenom skupu društevnih mreža, uzdigli ste Marka Vidojkovića, ili Marčela do nivoa božanstava. Verujete da njihova psovačka opskurnost predstavlja vrhunsku erudiciju. Kad bi to zatražili od vas, bez pitanja bi ste ih stavili rame uz rame s Danilom Kišem ili Borislavom Pekićem? Umetnička vrednost dela, ali i ličnost umetnika ne predstavlja subjektivan lični sud, niti mišljenje najbiže okoline. Umetnik je neupitna i nesporiva vrednost za sve. I leve i desne. I konzervativce. I liberale.

Čini li vam se opravdanim da Sergej Trifunović traži da ga tretiramo isto kao Dragana Nikolića, Batu Stojkovića, Pavla Vuisića, Stevu Žigona?

Znate li vi ko je Koča Popović? Ko je Čedomilj Mijatović? Jeste li čuli za Slobodana Jovanovića? Znate li ko je Milutin Bojić? Kad se pored Tanudržićeve palate vraćate s pijanke u Lazinoj, znate li da je tu živeo najveći novosadski pisac Aleksandar Tišma?

Znate li da je u Ćirpanovoj ulici, odrastao Danilo Kiš, i da je upravo to ulica kestenova iz Ranih jada? Zapitate li se kako ste došli do tačke da ne znate ništa o bombardovanju vašeg grada 1849. godine?

Padne li vam na pamet kad idete na Exit da je na Tvrđavi šest meseci bio zatočen Karađorđe? Imate li saznanja da je u zgradi propalog bioskopa Jadran dve večeri zaredom nastupao kralj valcera Johan Štraus Mlađi? Da je spavao i obedovao u kući na uglu ulica Jovana Subotića i vojvode Bojovića? Da je princ poezije Miloš Crnjanski, briljantnu Liriku Itake napisao u sobi hotela Vojvodina? Ili, ne daj bože, da je Milorad Pavić, Hazarski rečnik, najprevođenije delo srpske književnosti, napisao u Novom Sadu?

Ako ovo ne znate svi vaši ekrani ne vrede ništa. Oni ne predstavljaju prozor u svet, već vrata do ćorsokaka. Ako do detalja saznate sve o elitnim vrednostima vašeg gada, to možda od vas neće napraviti uspešnije i bolje ljude, ali će od Novog Sada napraviti metropolu! Megapolis koji iracionalni paganski strahovi neće sputavati ni ograničavati u razvoju.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću