Montraža se nikad ne radi naprečac. Ona se kreira kao dugoročna operacija u kojoj se događaji i reakcije na njih tempiraju prema jasno utvrđenom scenariju. Da bi rasplet u trećem činu bio logičan neophodan je zaplet koji se dešava u prva dva čina. Treći čin po pravilu predstavlja samo egzekuciju. Informacioni rat protiv Vučića počeo je još 2014. godine.
Piše: Milorad Bojović
Informacije su ubile više Srba, nego sve bolesti zajedno. Svi ratovi, sva stradanja, sve patnje nastale su zbog pogrešnih odluka donetih na osnovu pogrešne interpretacije događaja koji su fabrikovani da bi se uticalo na javno mnjenje i donosioce političkih odluka. Vučić je jedini srpski državnik koji uspešno odoleva montažama zapadnih majstora za manipulacije i izazivanje kriza. Zato su mu pakovali afere. Vrbovali i kupovali saradnike. Zato su ga prisluškivali. Hteli su da dođu do informacija. Jedne, ili više njih, koje bi naručiocima prisluškivanja pomogle da se Vučić prinudi na ostavku, skrajne, ili ukloni.
Onaj ko vlada informacijama vlada svetom. Ko ih konzumira bez analize, postaje dobrovoljni sluga manipulatora. A po svojoj pogubnosti po narode i države, zloupotreba informacija može da se meri s terorizmom.
– Ako shvataš mehanizam i logiku na kojima se zasniva ponašanje ljudi u grupi, možeš da kontrolišeš i disciplinuješ masu po svojoj volji a da ona toga ne bude svesna – napisao je Edvard Bernajs u eseju “Inženjering konsezuzsa”.
Montraža se nikad ne radi naprečac. Ona se kreira kao dugoročna operacija u kojoj se događaji i reakcije na njih tempiraju prema jasno utvrđenom scenariju.
Da bi rasplet u trećem činu bio logičan neophodan je zaplet koji se dešava u prva dva čina.
Da bi se svest birača podesila tako da svoju državu počnu doživljavati kao korumpiranu tiraniju, neprestano se moraju plasirati inforamcije o suspenziji ljudskih prava, gašenju slobode govora i slobode medija, cenzuri, zastrašivanju političkih neistomišljenika, uticaju na pravosuđe. Time se priprema teren za manipulaciju drugog čina. Ona se zasniva na narativu da se u zemlji u kojoj vladaju strah, cenzura i nasilje ništa ne može dešavati bez znanja najmoćnijeg čoveka. Od gradnje infrastrukture do mafije.
Treći čin po pravilu predstavlja samo egzekuciju. U njemu se glavni likovi povezuju s teškim slučajevima kriminala i onda se iznuđuje ostavka najvažnijih funkcinera i ruši ceo aparat vlasti.
Informacioni rat protiv Vučića počeo je još 2014. godine. Jedan deo medija, uz pomoć navodno nezavisnih centara za istraživanje, uz podršku stručnjaka za izazivanje kriza Srbiju svakodnevno definišu kao despotiju. Kao tiraniju.
Afere “Krušik” i “Jovanjica”, permenentno prisluškivanje Vučića, ocrnjivanje porodice i saradnika, predstavljaju paukovu mrežu u složenoj metodologiji psihološkog rata.
Rat informacijama nije fiktivna stvar. On se svakog trenutka odvija pred svim imaocima ekrana bilo koje vrste. Od računara, do televizora i pametnih telefona. U njemu glavnu ulogu igraju specijalisti za upravljanje informacijama. Svaki strani diplomata, svaki agent početnik KGB-a (dnas FSB), Cije, MI5 i MI6, vlada umećem da jedan te isti događaj prezentuje na 14 verovatnih i ubedljivih načina. I nikad iz dobrih namera.
Iza politike mira vešto se krije logika rata samo se za razliku od pušaka i bombi koriste informacije.
– Na delu je jedan nepoznat rat, rat bez mrtvih, ali istvoremeno, rat do smrti – rekao je francuski predsednik Fransoa Miteran 1995. godine.
Hapšenje Dijane Hrkalović i njeno moguće procesuiranje imaju potencijal da Srbima obelodane istinu ko je u jednom ministru video potencijal za rušenje Vučića i slabljenje SNS-a
Serž Alimi, Dominik Vidal, Anri Maler i Matijas Rejmon u knjizi “Kako se fabrikuje javno mnjenje” navode više od 30 slučajeva koji su dokazano predstavljali medijsku manipulaciju. Koji su bili sredstvo u informacionom ratu, čiji je cilj bio da se određene države stave pod kontrolu radi preuzimanje njihovih resursa, ili uspostavljanja nove “proevropske” vlade koja će svoju zemlju učiniti ekonomski zavisnom od država koje im pomažu u izazivanju “demokratske revolucije”.
Rumunija i rušenje porodice Čaušesku. Raspad Jugoslavije i rušenje porodice Milošević. Genocid u Srebrenici i progon kosovskih Albanaca. Račak. Markale. Bombardovanje 1999. Otmica i izručenje Miloševića. Sve ove događaje, po mišljenju ova četiri autora povezuju fabrikovane vesti, koje su kroz pumpanje brojki i udarnih reči i promociju emotivnih slika građane pomerale u pravcu koji je odgovarao Americi, Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj.
Strani obaveštaju uticaj na politička i društvena dešavanja u Srbiji je ogroman. I nije od juče.
Titova Jugoslavija bila ogledno dobro za montaže i nameštaljke. Od Golog otoka, preko rušenja Rankovića, Ustava iz 1974, Vojka i Savla do otcepljenja Slovenije i Hrvatske, potom Makedonije i izbijanja građanskog rata. Sankcije, koje su usledile, satanizacija Srbije preko Miloševića, ubistva Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića, bombardovanje 1999, trasirali su put za bagere i požare 5. oktobra 2000. godine. Zapadne sile su nakon 5. oktobra namerno kompromitovale svoje agente. Aktitvnosti dve, po Srbe, najopakije službe Cije i britanskog Intelidžens servisa, skrajnute su u duboku ilegalu. Tako nevidiljvi postali su opasniji nego ikad. Oni iz senke upravljaju političkim tokovima, kriminalom, medijima. Usledile su diskreditacija i smena Vuka Obradovića preko nameštene seks afere i potom državni udar u kom je lividiran Zoran Đinđić.
U školi se o tome ne uči. Iz nepoznatog razloga. Usuđujem se da tvrdim da nije u pitanju neznanje. Još manje nehat. Najpre je u pitanju namerna slučajnost. Snaga informacionog rata zasniva se na oksimoronu. Ono što je očigledno i logično postaje nevidljivo, a nelogično postaje očigledno i prihvatljivo. Maksimalno pojednostavljivanje i konstruisanje prihvatljivog i razumljivog konteksta. Informacije koje se plasiraju trebaju biti logične najvećem broju ljudi. Uopšte nije važno da li su istinite. Važno je kako će biti tumačene u javnosti. Neophodno je samo vladati tehnikama baratanja informacijama.
Hapšenje Dijane Hrkalović i njeno moguće procesuiranje imaju potencijal da Srbima obelodane istinu ko je u jednom ministru video potencijal za rušenje Vučića i slabljenje SNS-a. I ko im je sve u tom poslu pomagao. To nije važno zbog Vučića. To je važno zbog Srbije.
Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću
