Piše: Milorad Bojović
Odgovorno upravljanje medijima i istraživačko novinarstvo već 21 godinu predstavljaju glavnu parolu, presudni slogan, ključnu poruku većine političara i medija bez publike. Zahvaljujući mehanizmu preventivne klevete istina kao apsolutna vrednost izgubila je svoj smisao, i postala utvara same sebe. Preventivna kleveta predstavlja specijalizovani modus operandi jedne grupe loših političara bez podrške u narodu, i jedne grupacije medija bez auditorijuma. Njihov princip delovanja zasniva se preventivnom optuživanju konkurencije koja izveštava o vrednostima koje podržava većina stanovništva za kršenje etičkih standarda i normi novinarske profesije. Novine, televizije i portali s velikim brojem čitalaca, odnosno gledalaca, proglašavaju se za najgore tabloide i propagandnu mašineriju. Istovremeno se građanska većina, koja podršava suprotstavljenu političku opciju determinište i definiše kao nepismena rulja.
Neka tvrdnja nije, i ne može biti istinita sama po sebi. Mediji i političari koji manjak podrške proglašavaju za božansku izuzetnot, zapravo se služe trikovima svojstvenim najgorim egzemplarima tablodnog novinarstva. Već godinama se u medijima šampionima samovrednovanja objavljuju tekstovi i prilozi koji lažne podatke prezentuju kao ekskluzivna otkrića. Lažne vesti su izum medija i političara koji se kunu u etičku izuzetnost. Lažna vest funkcioniše po principu ogoljene klevete. U prvi plan, na udarno mesto, ubojitim rečima se iznesu lažni podaci, a onda se ovlaš i usput navodi da ništa od napisanog, ili izgovorenog nije istina.
Zakon o javnom informisanju i Kodeks novinarstva urednicima i novinarima nalažu da u svom poslu prave jasnu razliku između činjenica, pretpostavki i nagađanja, i zabranjuju zloupotrebu profesije objavljivanjem lažnih vesti, ili njihovo prenošenje iz drugih medija.
U poslednje vreme postale su popularne ulične konferencije za medije, na kojima se sa štafelaja čitaju izmaštane informacije i falsifikovani podaci. Boravak na ulici, i papir na štafelaju treba da stvore utisak da je političar samouveren i da je u kontaktu s narodom. Mada se zapravo na taj način skriva činjenica da nema stranku, niti stranačku organizaciju
Međutim, pronađen je mehanizam za bezočno izbegavanje etičkih i zakonskih normi. Plasiranje lažnih vesti funkcioniše kroz simbiozu političara koji su zbog korupcionaških afera dospeli u opozicionu ilegalu i medija koji su zbog propagiranja ideja propalih političara završili na marginama medijskog tržišta i uticaja.
U javnom diskursu i sudskoj praksi zauzet je stav da je novinar postupio profesionalno ako tačno prenese infrmacije, stavove i mišljenja sopštene na konferenciji za novinare. Onda su političari, odmah posle 5. oktobra, svoje bavljenje politikom sveli na održavanje pres konfrencija, na kojima iznose optužbe protiv glavnih oponenata. U poslednjih nekoliko godina taj mehanizam je doveden do savršenstva. Političarima bez glasača u tome pomažu njima naklonjeni mediji, koji bez ikakve provere objavljuju dobijene informacije i bez namere da utvrde pouzdane činjenice i zaštite svoju publiku od lažnih vesti.
Kako to funkcioniše? Političar iznese senzacionalne optužbe protiv određene ličnosti. Pojedini mediji to objave pozivajući se na to da su informacije saznali na konferenciji za novinare. Ukoliko usledi demanti, objave ga, ali uz obavezno podsećanje na lažne podatke. Naslovne strane jednih niskotiražnih novina, i udarne vesti dve najnegledanije, a naskuplje nacionalne televizije, pune su takvih informacija.
U poslednje vreme postale su popularne ulične konferencije za medije, na kojima se sa štafelaja čitaju izmaštane informacije i falsifikovani podaci. Boravak na ulici, i papir na štafelaju treba da stvore utisak da je političar samouveren i da je u kontaktu s narodom. Mada se zapravo na taj način skriva činjenica da nema stranku, niti stranačku organizaciju.
Zakon o javnom informisanju propisuje da je prilikom prikupljanja informacija novinar dužan da postupa s pažnjom primerenom okolnostima. U ovom slučaju novinar i urednici treba da provere saopštene podatke i utvrde njihovu istinitost. I odustanu od objavljivanja, ukoliko utvrde da navodi predstavljaju manipulaciju ili laž, osmišljene radi političke promocije. Umesto toga objektivnost i nepristrasnost su zamenjeni blanko poverenjem u tvrdnje opozicionih političara. Tako je laž postala supstitucija istine.
Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću
