Ko su i zašto postoje političari parafraze?

 Piše: Milorad Bojović

Ne zna se kako će izgledati matura! Ni hoće li je biti! Mada je matura jedno od ključnih srpskih političkih i životnih pitanja, đaci i njihovi roditelji misle suprotno. Oni bi najviše voleli da provere znanja ne bude. Ne samo ove godine. Nikad više! Kao u refrenu Poovog gavrana. Njihov ideal jeste da deca, kao i decenijama pre, svoje neznanje krunišu diplomama, i postanu neodvojivi deo Gugl zajednice. Bez ikakvih praktičnih znanja. Naoružani poluinformacijama. Poluznanjem. Nesposobni da išta urade kako treba. Čak ni da prijavni obrazac popune bez mentorske pomoći.

Kakve to veze ima s politikom? Veza je logična. I očigledna, ma koliko roditelji, mediji i nastavni kadar nastoji da prikaže suprotno. Nesporna je činjenica da pod pritiskom javnosti za nedovoljno znanje dobijaju odlične ocene i tako postaju sertifikovani diverzanti vlastite budućnosti. Zaslepljeni poluznanjem biće u stanju da prihvataju ponude i prilike za dužnosti i obaveze koje prevazilaze njihove kapacitete. Radiće predano i marljivo u najboljem uverenju da čine prave stvari, ali će rezultat njihovog angažmana biti istovetan učinku autoimunog oboljenja.

Već 20 godina mediji su puni izveštaja kako đaci plaćaju studentima da im prepričavaju lektire, rade domaće zadatke, pripremaju prijemne ispite. Budući da su i studenti koji prodaju znanje preko interneta, polovično obrazovani, ta nakradna simbioza na dug rok pretvara društvo u precizno štelovani stroj za samouništenje.

Falsifikovana verzija renensanse i prosvetiteljstva služi samo jednoj svrsi. Jednom cilju. Ukidanju vrline. I stvaranju nove, građanske elite, koja će ukinuti gospodsku kulturu, i kulturu klevetništva uzdići na pijedesetal bezgrešnosti

 Kad iz osnovne i srednje škole izađu kastriranih mozgova, zahvaljujući nekredibilnom znanju velikog broja profesora biće obrazovani na skriptama. Parafrazama. Friziranim citatima. Knjigu će videti kao svog suštinskog neprijatelja. Dušmanina koji će im oduzeti dragoceno vreme za zabavu i život u virtuelnoj realnosti društvenih mreža i virtuelnih zajednica.

Njihov glavni nedostatak neće biti diplome privatnih fakulteta. Odavno su privatni i državni fakulteti đake pretvorili u merkantilnu robu. Blanko ček. Hodajući bankomat. Banknotu koja govori. Osnovna mana većine Srba je nedostatak kulture čitanja. Nove generacije Srba lekcije uče iz video klipova, mimova, stikera, sms, viber, ili fejsbuk poruka.

I zato su njihovi lajf kouči već 20 godina političari foliranti. Političari parafraze. Političari koji su, umesto da čitaju knjige, stav o vrednostima i životu, zauzimali na osnovu retuširanog tumačenja prikazanog u holivudskim filmovima. Zahvaljujući manjkavostima karaktera, očigledni hendikep su uspeli da pretvore u vlastitu prednost. Ta falsifikovana verzija renensanse i prosvetiteljstva služi samo jednoj svrsi. Jednom cilju. Ukidanju vrline. I stvaranju nove, građanske elite, koja će ukinuti gospodsku kulturu, i kulturu klevetništva uzdići na pijedesetal bezgrešnosti.

Međutim, kao i svaki drugi falsifikat i lažni elitizam je lak za razotkrivanje. Erudicija ne može da se glumi. Naročito ne ako je zasnovana na filmskom programu koji se emituje na kanalima SBB-a.

Gospodar prstenova, fantastično književno delo, Džona R. R. Tolkina, postalo je poslednih dana popularno među političarima i prtistalicama “demokratske” opozicije. I, taman kad bi Srbija mogla steći utisak, kako opozicionari imaju loše organizovane stranke i komunikaciju s biračima zato što po ceo dan čitaju klasike svetske književnosti, istina se razoktriva na najbedniji mogući način. Gospodar prstenova, u ekranizaciji Pitera Džeksona, emitovan je i repriziran pre, tokom i nakon vaskršnjih i praznika na više filmskih kanala na SBB-u.

Tako su Mordor, Sauron i Golum, celih 67 godina, nakon izlaska iz štampe, i celih 20 godina nakon ekranizacije postali otkrovenje za političku elitu iz kruga dvojke. Za njih su Utumno, Orodruin, Morgot i Ungolijant, nazivi egzotičnih destinacija. Poput Bodruma. Mauricijusa. Ili Hong Konga.

Njihova privrženost vrednostima je odglumljena kao i njihova namera da pomognu građanima. Sve što rade zasnovano je na obmani. Prividu. Na pretpostavci da će pozivanjem na nesporne autoritete obezbediti autoritet za svoje političke podvale. Vuk Jeremić, pretendent na mesto vođe srpske opozicije, najočiglediniji je primer za to. Ne može se briljantnost Tolikonovog dela svesti na lošu dosetku. Na poluinformaciju. Lošu parafrazu. Još manje se budućnost Srbije može ograničiti pogrešnim tumačenjem realnosti.

Autor je sturnjak za komunikacije i odnose javnošću