Manipulacija i kredibilnost novinarskih izvora

Piše: Milorad Bojović

Elitno novinarstvo se pogrešno predstavlja kao pandan tabloidnom žurnalizmu. Elitno novinarstvo nije vlasništvo redakcija koje se ne bave crnom hronikom već samo politikom. Elitizam u novinarstvu podrazumeva skup pravila i alata kojima se obezbeđuje tačnost objavljenih informacija.  Da bi se proverila istinitost neke vesti nije dovoljno imati diplomu. Neophodno je vladati umećem logičkog pozitivizma. Potrebno je da novinar samom sebi odgovori da li su njegovi izvori i sagovornici ponudili dovoljno činjenica da osiguraju njenu istinitost. Relevantna verovatnoća, nije dovoljan argument, sam po sebi. Relevantna verovatnoća polazi od premise da će čitaoci ugao gledanja i način prezentacije činjenica prihvatiti kao moguć i logičan. Međutim da bi ugao bio istinit, neophodno je da novinar i urednik s dužnom pažnjom utvrde apsolutnu istinitost svake činjenice.

Zahvaljujući digitalnoj revoluciji, u kojoj svaki tehnički pismen pojedinac postaje izvor informacija, autoritet novinarstva je doveden u pitanje. Brzina objavljivanja vesti suspendovala je mogućnost detaljne provere i analize. Publika zahteva sve više novih, drugačijih, neponovljivih sadržaja.

– Veb je podstakao ogroman broj ljudi da proizvode svoje vesti, fotografije, video zapise, komentare i analize. O pričama poput azijskog cunamija ili nereda u Iranu, sa društvenih mreža i blogova objavljena su mnoga svedočenja očevidaca, činjenica i mišljenja. Sve je manje kvalifikovanih urednika i novinara koji će proveravati istinitost vesti. Internet postavlja dnevni red vesti, a štampa je sada primorana da sudi o važnosti priče prema tome koliko je pokrivena vebom – piše francuski Mond diplomatik u svom martovskom izdanju za svetsko tržište.

Jasno je da se novinarstvo pretvorilo u neprestani sprint za senzacijama, ekskluzivnim i šokantnim novostima. Mediji su od postanka publici nudili obrađenu – posredovanu stvarnost. Danas im nude naličje, falsifikat posredovane stvarnosti. Publika, koja zahvaljujući internetu ima pristup izvornim sadržajima, biva razočarana kopijom koju mediji nude, jer su već unapred izgradili svoj stav i mišljenje.
U trci za brojem klikova, brojem prodatih primeraka, brojem gledalaca, urednici i novinari pokušavaju da zadovolje ukus mnoštva, i počinju da zanemariju interese i potrebe svoje glavne publike.

Posebno je problematična sve izaženija tendencija centara moći da se svi mediji koji podržavaju opoziciju definišu kao vlasnici objektivne istine, a da se mediji koji navijaju za vlast, proglase za tabloide

Sve vesti, bez obzira gde se objavljuju, u “beloj” ili “žutoj” štampi, postale su jeftine. Niko ne istražuje dublje kontekste. Izvorima se veruje na reč. Ali, što je najzanimljivije broj izmišljenih priča i lažnih vesti, postao je brojniji u takozvanim “ozbiljnim” medijima, nego u žutoj štampi. Posebno je problematična sve izaženija tendencija centara moći da se svi mediji koji podržavaju opoziciju definišu kao vlasnici objektivne istine, a da se mediji koji navijaju za vlast, proglase za tabloide. Pritom se polazi od premise da tabloidni medij, objavljuje samo laži. Terminološka zabluda, koja se nameće, nije slučajna. Njome se prikriva sistemska manipulacija jedne interesne grupe. Pretpostavljati da opozicija uvek govori istinu, a da pozicija uvek laže, jednaka je verovanju da je zemlja ravna ploča, koju nose slonovi, ili kornjače. Politika je po svojoj prirodi aktivnost koja je sklona manipulaciji i upotrebi činjenica samo u odgovarajućem kontekstu.

Bezrezervno verovanje opozicionim političarima u Srbiji je postalo važnije od svih zakona novinarstva. Kredibilitet izvora prestao je da bude ključni alat pri obradi i plasmanu informacija. Vesti iz krajnje sumnjivih izvora, i tvrdnje kompromitovanih sagovornika, dobijaju jednak tretman kao zvanične i proverljive činjenice. I samo je u Srbiji moguće da političari koji su dokazano lagali birače, bili hapšeni, osuđivani, i hvatani u korupcionaškim aferama, postaju referentni kreatori javnog mnjenja. Novinarstvo je isuviše ozbiljna stvar da bi počivalo na rečima osoba s manjkom etike i nedostatkom odgovornosti. Mediji će povratiti svoj kredibilitet kad pouzdane izvore razdvoje od političkih avanturista.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću