Piše: Milorad Bojović

Protiv Srbije rade oduvek. Ali, već duže vreme, opozicija direktno radi i protiv zdravog razuma. I protiv demokratije. Mada se kune da želi sve samo po zakonu, i po evropskim pravilima sve što radi suprotno je zakonu i bilo kakvim pravilima. U borbi za političku dominaciju, mediji su postali glavna fiksacija opozicionih političara. Opštepoznato je da se političari maskiraju u borce za javni interes kad god žele da ostvare svoje političke i lične ciljeve. Ne mislim da je u Srbiji sve idealno. Niti je, kad su medijske slobode u pitanju, sve savršeno ni u jednoj zemlji na svetu. Međutim, to ne znači da je nasilje nad medijima, koje zagovara jedan broj opozicionih stranaka, put u demokratsko blaženstvo.

Naprotiv! Zahtevima da se političarima dopusti da uređuju informativni program javnih servisa, da budu gosti urednici, kao i da im se omogući da po svaku cenu budu prisutni u svim medijima direktno se krši 20 odredaba Ustava, Zakona o javnom informisanju i Kodeksa novinara Srbije.

Takođe, činjenica je i da jedan političar pregovore o izbornim uslovima koristi kao ucenu za dobijanje nacionalne frekvencije za svoju televiziju.

Pored ova tri ključna propisa, planiranom uzurpacijom medijskog prostora, opozicija krši i najmanje dve odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Međutim, pošto se lideri opozicije predstavljaju kao legalisti i legitimisti, dovoljno je da, u pogledu medijskih sloboda, na njihove zahteve primenimo propise Republike Srbije.

Ustav Srbije, precizira da je svako slobodan da osniva medije i da na njih niko ne može da vrši pritisak. Zakon o javnom informisanju u devet članova štiti slobodu medija od pritisaka bilo koje vrste. A u zaštiti medijskih sloboda najopširniji je i najdetaljniji Kodeks novinara Srbije.

Već u preambuli, Kodeks ističe nezavisnost medija kao neprikosnoveno pravo. A nezavisnost po definiciji predstavlja apslutnu slobodu odlučivanja koja ne može biti uslovljena, niti ograničena bilo čime. Novinari i urednici, navodi se u Kodeksu nisu odgovorni političkim i drugim interesima. Pa čak ni intresu vlasnika medija, ako se ne slažu s tim interesom.

Đilas borbu za slobodu medija, koristi kao pritisak da za svoju televiziju izbori nacionalnu frekvenciju. Da bi ostvario taj svoj cilj spreman je i da pokrene ulične proteste. Pošto političari žele da porobe medije da bi ostvarili svoj cilj, novinari preventivno treba da izađu na ulice i na protestima brane svoju nezavisnost

Ako epistemiološki analiziramo i tumačimo zahteve opozicije i citirane odredbe Kodeksa, možemo izvesti samo jedan zaključak – sve što opozicija zahteva jeste direktan atak na medijske slobode i demokratiju.

Dovoljno je navesti delove izjava Dragana Đilasa i Zorana Lutovca, nakon sastanka s evroparlamentarcima u Sedištu EU u Beogradu.

– Sastanak sa evroparlamentarcima koji posreduju u međustranačkom dijalogu bio je vrlo konkretan. Naši zahtevi su bili zasnovani na promenama u medijima, pritiscima na birače, i dodeli još jedne nacionalne frekvencije. Nacionalna frekvencija, treba da se dodeli televiziji koja ispunjava uslove i koja bi se, profesionalno bavila svojim poslom, jer je “situacija danas katastrofalna” – rekao je Đilas.

Kodeks novinara Srbije izričito kaže da “Poslovni, politički i privatni interesi izdavača/vlasnika ne smeju da budu izgovor ili opravdanje za kršenje Kodeksa.”

Zanimljivo je da Đilas pred evroparlamentarcima ne krije da borbu za slobodu medija, koristi kao pritisak da za svoju televiziju izbori nacionalnu frekvenciju. Da bi ostvario taj svoj cilj spreman je i da pokrene ulične proteste.

– Plašim se da bi od jeseni nezadovoljstvo ljudi moglo da se prelije na neke ulice, a znate ulica je uvek problem – rekao je Đilas.

Medijski magnat s poltičkim ambicijama nije usamljen. Još originalnija rešenja, koja su oduvek u skladu s idejama Demokratske stranke, izneo je Zoran Lutovac.

–  Predlažemo da se uz pomoć leks specijalisa donesu konkretna rešenja, između ostalog, parlaleno uređivanje javnog servisa, omogućavanje nezavisnim produkcijama da budu prisutni na RTS, gostujući urednici – kazao je Lutovac.

Pošto političari očigledno žele da porobe medije da bi ostvarili svoje ciljeve, novinari preventivno treba da izađu na ulice i brane svoju nezavisnost. Novinari treba da upotrebe isto sredstvo kojim prete političari i da protestuju protiv mogućnosti da nasilno budu obavezani da izveštavaju o bilo kojoj političkoj opciji. Novinare na to obavezuje Kodeks.

– Novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije. Novinar zadatke prima samo od nadležnih urednika – navodi se u tekstu, novinarskog Svetog pisma.

Takođe, u Kodeksu je precizno navedeno da ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku.

Postavlja se pitanje da li grupacija od 25 medija, koji su vlasnički povezani sa jednom političkom strankom i jednim političkim liderom, objavljuje informacije od značaja za javnost, ili umesto javnog interesa zastupa interese svog vlasnika.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments