Protivnici vakcine moderni varvari

Piše: Milorad Bojović

Dodela ovogodišnjeg Oskara ostala je u senci smrti. Ili straha od nje. Saga, Kovid 19, koja traje od 6. marta 2020. godine, u svim segmentima je nadmašila Holivud. Ekonomski, emotivno, zdravstveno, socijalno i kulturološki utiče na veći broj ljudi. Ima više aktera. Ima neizvesniji ishod. I reč je o najskupljem projektu u novijoj ljudskoj istoriji. Jer da bi se smrtonosna bolest stavila pod kontrolu, i učinila bezopasnom, bilo je neophodno potrošiti veliki novac na lečenje obolelih i pronalazak odgovarajućeg rešenja koje će obolevanje i snagu bolesti u budućnosti svesti na prihvatljivu meru. I tako su za razliku od Oskara, u vezi s Kovidom 19, stvari kristalno jasne. Posle prvobitne paralize, čovečanstvo je shvatilo da je vakcina jedini način da se život iz ćorsokaka božanske milosti premesti u naučnu, medicinsku sferu. Na vakcinu je potrošeno celo bogatstvo. Ali je čovečanstvo dobilo nadu.

Uprkos toj činjenici, i uprkos nesumnjivim faktima da svakog dana armije lekara i medicinskih sestara, gledaju smrti u oči, u nastojanju da spasu bolesne starce, trudnice, malu decu, svet se nalazi pred većim, gotovo neizlečivim izazovom u odnosu na Kovid 19 – protivnicima vakcine.

Svaki virus ima svoju logiku. Naučno je moguće izračunati broj mogućih varijacija i mutacija. Moguće je napraviti jednu, ili više delotvronih vakcina. Ili lekova.

Nepun vek nakon što je Luis Sinkler u “Babitu” predstavio konformistu koji da bi pobegao od obaveza odlučuje da se prepusti imaginarnom avanturizmu, novi konformisti, krivotvoreći ideje Mila, Hjuma, Loka, Rusoa, nastoje da svoj kukavičluk nametnu kao neosporivu vrlinu

Reverzibilni, kontraevolucioni proces, povratka u neandertalsko poimanje sveta, kom je podlegao jedan broj Srba, verujući da je prosperitena svaka ideja koja stiže sa Zapada, predstavlja neiskorenjivu bolest. Nerešivu enigmu. Problem koji preti da poprimi pandemijske razmere.

O ljudima, koji iracionalna uverenja pokušavaju da nametnu kao neizbežnu sudbinu, kao autoritarnu ideologiju, govori Oskarom nagrađivani film “Nomadlend”. Nepun vek nakon što je Luis Sinkler u “Babitu” predstavio konformistu koji da bi pobegao od obaveza odlučuje da se prepusti imaginarnom avanturizmu, novi konformisti, krivotvoreći ideje Mila, Hjuma, Loka, Rusoa, nastoje da svoj kukavičluk nametnu kao neosporivu vrlinu. U pokušaju da svoj slab duh, slabu obrazovanost istaknu kao vrhunsku vrednost, prihvatili su pogrešna, izvotoperena tumačenja o neprikosnovenom pravu pojedinca.

Međutim, teoretičari prava, i opšteprihvaćena filozofska tumačenje fenomena prava, smatraju da pravo pojedinca postoji samo do one tačke u kojoj ne ugrožava pravo drugog pojedinca. P

Aleksandar Kožev u delu “Fenomenologija prava”, objašnjava da je “ljudsko biće samom činjenicom svoga postojanja pravni subjekt”. I dalje objašnjava da pravni subjekt pored prava ima obaveze i dužnosti.

Ukoliko prihvatimo Hegelovu tvrdnju da je čovek ljudsko biće samo ako je i društveno biće, iluzorno je verovati da protivnici vakcine žele dobrobit čovečanstvu. Prihvatanje njihovih argumenata bilo bi jednako prihvatanju pretopostavke da narko-dileri imaju prava da nekažnjeno prodaju drogu. Učinak po društvo je isti. Nastran. I poguban.

Posmatrajući efekte, protivnika vakcine na zdravlje prosečnog čoveka, može se reći da su oni vandali savremenog sveta. Uništiće sve, samo da bi udovoljili mračnom božanstvu samoživog nihilizma.

Inkvizitori danas ne čitaju i ne tumače svete spise, već hranu za svoje anticivilizacijske aktivnosti nalaze u mračnim lavirintima društvenih mreža. Najopasniji među njima ne dolaze iz sloja najneobrazovanijih, već naprotiv, najgušće su posejani među pripadnicima jedne, decenijama privilegovane elite. Zato će za njih, nova Kovid bolnica na Mišeluku biti veća opasnost nego što je za doktrinu katoličke crkve pre 421 godinu, bio Đordano Bruno. Njihova politika i aktivnosti moraju da se svedu na negiranje očiglednih istina. A to je nemoguć zadatak. Eppur si muove.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću