Piše: Milorad Bojović

Može postojati samo jedan skup činjenica, ali postoje mnogi načini njihove interpretacije.

Evropska unija, majstor mimikrije i manipulacije, zna mnogo o tome. Briselski činovnici kroje sudbinu Srbije već 21 godinu, pretvarajući nas u poligon za bildovanje svojih karijera, i svojih bankovnih računa.

Dugotrajna kandidatura Srbije ima svoje naličje. Odlukom Brisela Srbija je zatvorena u političko predsoblje, u kom nam neprestano treba tutor, i predstavlja kravu muzaru za evropske političare. Dokaza je mnogo. Od 2000. do 2020. godine u Srbiju je ušlo blizu četiri milijarde evra, ali nijedan cent nije iskorišćen za direktan razvoj demokratije, niti za poboljšanje standarda života građana. Svaki dinar, vratio se nazad u Evropsku uniju, i slio se u džepove raznih konsultatana, eksperata, izvestilaca.

S 50 indeks poena, Slovačka, iz koje dolazi Miroslav Bilčik, se nalazi u vrhu korupcionaških država i na svetskom nivou. Ispred Slovaka se nalaze i takvi kolosi demokratije kakvi su Ruanda, Bocvana, ili čak Dominikanska Republika

Evo primera. Slovačka spada među 13 najkorumpiranijih država u Evropi. Top listu korupcije objavljuje Transparensi internešnel (Transparency international), a Slovačkoj već godinama pripada mesto u vrhu top liste najgorih. S 50 indeks poena, Slovačka se nalazi u vrhu korupcionaških država i na svetskom nivou. Ispred Slovaka se nalaze i takvi kolosi demokratije kakvi su Ruanda, Bocvana, ili čak Dominikanska Republika.

Sve to sa Srbijom ne bi imalo mnogo veze da Evropski parlament nije usvojio izveštaj o stanju demokratije u Srbiji, koji je sačinio izvesni Miroslav Bilčik, slovački političar. Za izveštaj o Srbiji, i našu demokratiju nisu važne lične kompetencije izvestioca, novopečenog evroposlanika. Važnija je činjenica da Evropski parlament, koji je glatko izglasao dokument bremenit protivrečnostima, pati od hronične sklonosti korupciji.

Uticajni EU obzerver objavio je u februaru, da je Evropski parlament 2020. godine odbio da učestvuje u istraživanju Transparensi internešnela o korupciji i političkoj etici u EU.

– Evropski parlament je, uprkos svojoj javno izjavljenoj podršci za veću transparentnost, zapravo bio jedina institucija koja je odbila saradnju – rekao je Mišel van Hulten, šef evropske kancelarije jedne od najeminentnijih NVO za pitanja korupcije na svetskom nivou. EU parlament je odbio da sarađuje i 2014. godine. Umesto toga formiran je mali, interni savetodavni odbor zadužen da obezbedi da poslanici u Evropskom parlamentu slede pravila – piše EU obzerver.

Uticajni EU obzerver objavio je u februaru, da je Evropski parlament 2020. godine odbio da učestvuje u istraživanju Transparensi internešnela o korupciji i političkoj etici u EU

Šta je posredi? Evropski parlament je odbio saradnju da bi izbegao proveru finansijskih transakcija i sporednih, ali vrlo unosnih poslova svojih poslanika. List piše i o velikom broju afera vezanih za tajno sastajanje izvestilaca sa lobistima. Osim toga zaključeno je da Savet Evrope predstavlja “crnu kutiju” čije odluke su obavijene velom tajne, koje ne može da otključa čak ni sud u Strazburu. To znači da građani država članica ni na koji način ne mogu da saznaju za šta su u Savetu Evrope glasale njihove vlade, niti na šta troše novac.

– Na primer, Savet poslednjih pet godina blokira predlog EU da se osigura veća transparentnost načina na koji multinacionalne kompanije plaćaju porez. Ne postoji zajednički kodeks ponašanja, nema minimalnih etičkih standarda, nema pravila o izjavama o finansijskim interesima ni smernica za korporativno sponzorstvo. EU se tek nedavno složila da se prijavi u registar transparentnosti za lobiste. Ali ovo i dalje isključuje veliku većinu donosilaca odluka, uključujui generale, zamenike direktora, šefove jedinica i službenike – navodi se u izveštaju Transparensija.

Evropska unija je od 2000. do danas u džepove svojih birokrata ugurala jedan Beograd na vodi, dva auto-puta, jednu brzu prugu, dva i po Telekoma i devet NIS-ova.

I zato svima koje je obradovao Bilčkov izveštaj i njegovo izlgasavanje u EU parlamentu, postavljam sledećih šest pitanja.

Da li je tačno da je Most slobode, koji ste danima rušili raketama iz Nato aviona, obnavljala nemačka firma “DS Dilindžer”? Da li je tačno da je tu firmu, koja je gradila novi most sedam godina, predstavljao jedan čovek i jedna baraka stacionirana na Štrandu? Da li je tačno da tog predstavnika navedene nemačke kompanije skoro nikada nije bilo u pomenutoj baraci? Sporite li da je most sagradila beogradska “Mostogradnja” koja na tenderu koji je diktirala Evropska unija, nije mogla da dobije posao?

Serija “Porodica” podelila je Srbiju na isti način kao hapšenje Slobodana Miloševića pre 20 godina. Protiv Miloševića i za Miloševića. Niko se nije opredelio u korist DOS-a

Da li je tačno da su Žeželjev most, gradile španske i italijanske kompanije, bliske bivšim funkcionerima Evropske unije, zaslužnim za bombardovanje Novog Sada? Da li ste najmanje pet puta menjali cenu izgradnje? Da li je promena cene jedan od glavnih pokazatelja korupcije u EU?

I za kraj, serija “Porodica” podelila je Srbiju na isti način kao hapšenje Slobodana Miloševića pre 20 godina. Protiv Miloševića i za Miloševića! Niko se nije opredelio u korist DOS-a, koji danas predstavljaju Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Tadić i Borko Obradović. I to je za Srbiju značajnija informacija od Izveštaja Evropskog parlamenta.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments