Vidiš gari, ne mogu da se voze kola centrom Novog Sada

Vidiš gari, ne treba Novom Sadu novi Kontrast. Gari, centar grada, nije Bulevar oslobođenja. Još manje auto-put! S tim, da apsurd bude veći, Novosađani su u šetnji bezbedniji na Bulevaru oslobođenja nego u pešačkoj zoni

Autor: Milorad Bojović

Olovnih nogu, opterećena bremenom godina i pohabanim cegerima, punim paradajza, krompira, zeleni i veknom hleba, starija Novosađanka je u 10 sati ujutru, usred Dunavske ulice između Lanterne i apoteke “Cvejić” za dlaku izbegla smrt. Na nju je usred pešačke zone naleteo kombi brze pošte. Vozač je nonšalatno zakočio tik ispred uplašene žene. Škripa guma raspara zrak. Ženi od straha i šoka cegeri i kese ispadoše iz ruku. Paradajz se otkotrlja niz ulicu. Dok vozač nervozno trubi, gospođa, sputana čudom i nevericom, sakuplja sadržaj svog cegera i najbrže što može ide ka sigurnosti obližnjeg zida.

Kombi projuri ka Zmaj Jovinom spomeniku. Ispred zalutalog uljeza pobegoše dve majke s dečjim kolicima.

Dva sata kasnije, na četvorogodišnju devojčicu, koja razdragano skakuće ispred Katedrale, naleću dva mladića na motociklima. U zadnjem trenutku, majka grabi devojčicu i sklanja je ispred pomahnitalih motoraša.

Nije zabuna. Nije greška. Mada je centar Novog Sada stroga pešačka zona u kojoj je zabranjeno kretanje automobila, od izbijanja pandemije, okupirali su ga četvotrotočkaši. U 10, 11, 12, pa čak i u jedan popodne brzinama od 50 na sat jurcaju vozila brze pošte, dostavna vozila koja snabdevaju prodavnice i kafiće u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici, i vlasnici lokala.

Nesrećni pešaci, koji vole da se između 10 i 15 sati šetaju centrom grada nose glavu u torbi.

Apsurdno, ali istinito, novosadska deca, bebe i starci možda nisu u opasnosti da teže obole od virusa korona koji je proglašen za najopasniju pretnju po čovečanstvo, ali su smrtno ugrožena u šetnji centrom grada. Za razliku od Londona, Pariza, Moskve, Njujorka, Liježa, Kadiza, Beča, Pečuja, Beograda, Malog Iđoša, novosadske majke i njihove bebe, malu decu i starije Novosađane, u po bela dana, vrebaju automobili u najstrožoj pešačkoj zoni.

Ukoliko nemaju brze noge, i ne zalepe se uz neki od zidova, vrlo lako mogu postati žrtve bahatih vozača. Ponekad, nalik na kaskadere moraju da utrče u neku od bašta gradskih kafića, koje su inače Zmaj Jovinu i Dunavsku ulicu skupile i po dužini i po širini.

Zapitaćete se kako je moguće da se automobili velikim brzinama kreću centrom grada, koji je, (samo mu ime kaže) pešačka zona. I to u nedozvoljeno vreme. Kako je došlo do toga da poštari, dostavljači, vlasnici ugostiteljskih objekata i butika, jurcaju šetalištem brzinama većim od 50 kilometara na čas?

Pandemija je, kao i sve krize, obelodanila mnoge nedostatke, a jedan od najočiglednijih jeste sklonost jednog broja Novosađana vandalizmu i bahatosti. A malo su im pomogli lenjost i letargija gradskih službi. S jedne strane, grad je, na osnovu zakonskih ovlašćenja ograničio ulazak autombila u pešačku zonu. Prema toj odluci, dostava je moguća do devet sati ujutru. Ali, s druge strane, nadležne službe nisu kontrolisale sprovođenje odluke, i, dan po dan, bahatost je proterala pristojnost. Vlasnici firmi za brzu dostavu pošte, ali i vlasnici prodavnica, kafića i restorana u centru grada, koji bi dakle, po prirodi stvari trebali biti najokoreliji Novosađani, iskoristili su lošu konotrolu sprovođenja odluke, i bukvalno su uzurpirali centar grada, i od proletos su počeli da voze Dunavskom i Zmaj Jovinom ulicom čak i u podne.

Redakcija portala NS uživo, dokumentovala je fotografijama i video snimcima ulazak autombila između 10 ujutru i 14 sati.

I umesto da vest o tome da se ponašaju kao teroristi i da mogu usmrtiti nekog starca, ili neko dete, shvate kao dobronamerno upozorenje, kao prijateljski savet, vandali su se pobunili, i uzjogunili još više. Danima su optuživali redakciju portala da ometa zdrav razvoj Novog Sada, da onemogućava evropski, građanski razvoj bisnisa, i da krši njihova građanska prava. Optužili su zdrav razum Novosađana, i poručili – nemojte da šetate, centar grada je naš poligon za brzu vožnju. Zmaj Jovina ulica, Trg slobode, Dunavska ulica su naša autostrada.

Da bismo detaljno razjasnili njihovu zabludu i prizvali zdrav razum, i elementarnu pristojnost, u pomoć ćemo pozvati rečnik srpskog jezika (izdavač Matica srpska). Takođe, proverio sam i na Internetu, pešačka zona se isto definiše i u ostatku sveta. Svaka pešačka zona (šetalište), pa i novosadska jeste prostor u kom je strogo zabranjeno kretanje automobila. U Novom Sadu je tako više od 30 godina.

Grad Novi Sad je doneo rešenje kojim se definiše da pešačka zona obuhvata: Pozorišni trg, Trg slobode, Zmaj Jovinu, Kralja Aleksandra, Svetozara Miletića (od Zmaj Jovine do Grčkoškolske), Nikole Pašića (od Zmaj Jovine do Grčkoškolske), celu Dunavsku, Gimnazijsku, Laze Telečkog, Mite Ružića, Katoličku portu, Modene (od Ulice Ilije Ognjanovića do Ulice kralja Aleksandra), Njegoševu (od Trga slobode do Trifkovićevog trga) i Poštansku.

U stavu 2. rešenja decidno se navodi “Zabranjuje se saobraćaj svih vozila u pešačkoj zoni.”

Dostava je obavljana od dva sata do šest sati ujutru. Dakle, u periodu kad grad spava i kada u centru nema pešaka i turista.

To je tako funkcionisalo sve do 2009. godine. Onda je Gradska uprava za saobraćaj 2009. godine, u vreme kad Novi Sad vode građani nad građanima, Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine, donela odluku da zanemari to što piše u stavu 2, i ulazak u pešačku zonu omogući kad se kome prohte, pod izgovorom da se dostava može obavljati do 9 sati ujutru. Ta odluka je neizmenjena do danas.

I sada, pošto je sociologija utvrdila da se bahatost, ako ne bude adekvatno sankcionisana i ograničena na samom početku, širi i razvija brzinom svetlosti, par stotina Nadnovosađana, umesto do 9 sati, kola vozika po ceo dan i noć.

Ko ne veruje nek prošeta uveče Dunavskom i Zmaj Jovinom. Ukoliko bude mogao da šeta od biciklista, skutera, automobila.

Može se zaključiti da je dostava pošte i alkohola, i otpremanje frižidera i veš mašina kupljenih u radnjama najvažniji posao u Novom Sadu, i da je ne treba ograničavati. A da su potrebe 200.000 Novosađana koji vole da šetaju centrom grada, stvar koju treba ignorisati.

E sad, ja mislim potpuno drugačije od vas. Ja mislim i tvrdim da ste se izdigli iznad Novog Sada. Iznad života. Iznad dobrog ukusa i svake vrste pristojonosti. Vi šetače, dakle pešake generalno, smatrate nižom rasom, a kretanje izvan automobila vidite kao zakržljali oblik života. I zato želite da uvedete novi poredak – da se centralna gradska zona, iz pešačke zone preimenuje u novi bulevar. Sledeći pogrešno samouverenje da ste građani višeg reda vi tražite da ceo grad stane kako biste vi nesmetano mogli, kad god vam se prohte, da automobilom dostavljate tri gajbe piva, koverat, ili ključ za svoju radnju. Vi želite da do svojih butika, kancelarija, kafana, prodavnica, bez obzira što se one nalaze u zoni u kojoj je dozvoljeno kretanje samo pešacima, dolazite kolima. Da tu parkirate, i da onda, kad poželite, isprepadate i rasterate pešake, i slavodobitno se odvezete svojim kućama.

Insistiranjem na tome da centar grada može biti vaš privatni parking, i vaš privatni poligon za nesmetanu vožnju vi ste uputili ultimatum Novom Sadu i Novosađanima, da vam se sklanjaju s puta.

U obavezi sam da vam objasnim – vidiš, gari, to ne može!

Zanemarimo kulturne i civilizacijske potrebe, svedimo sve na goli život. Ko će od vas biti odgovoran kad pogine neko dete?

Ko će biti kriv kad ubijete neku staricu, ili invalida?
Jeste li uopšte razmišljali o tome?
Da li biste, kao i inače, u slučaju tog strašnog scenarija, sve svalili na političare?

Vidiš gari, ne treba Novom Sadu novi Kontrast! Gari, centar grada, nije Bulevar oslobođenja. Još manje auto-put! S tim, da apsurd bude veći, Novosađani su u šetnji bezbedniji na Bulevaru oslobođenja nego u pešačkoj zoni. Gotovo se nikad nije desilo da čak i najbahatiji vozači automobile voze po trotoaru.

Osim toga, ko će i iz čijeg džepa da plati obnavljanje uništene infrastrukture? Šta mislite da li je moguća vožnja Trafalgar skverom? Da li trg Svetog Petra u Rimu, lome, i onda rekonstruišu na svakih 10 godina? Da li Crveni trg traje zato što preko njega trandrču kombiji svakog dana? Ili Trg heroja u Budimpešti? Možete li da zamislite da, dok u podne šetate centrom Beča, na vas naleti vozilo brze pošte?

Nemojte zamišljati, to je nemoguće!

I ako se pitate kako i kada da dovezete pivo i rakiju za svoje kafane, i trebovanja za svoje butike i prodavnice, nemojte se preterano opterećivati nepotrebnim. Odgovori su jednostavni.

Umesto da dangubite po kafićima, svakog popodneva otiđite u nabavku. Potom lepo, sledećeg dana ustanite u dva ujutru, dovezite to do svojih radnji, istovarite, i ujutru, kad razdani prošetajte do svog lokala. Ako vas to mrzi, platite noćni rad dostavnim službama, pa će oni sve to uraditi umesto vas. Takođe u dva ujutru.

U međuvremenu, grad po uzoru ne Evropu, treba da promeni odluku i ograniči ulazak kolima u centar grada – od dva do šest sati ujutru.

Međutim, ako je vaš komfor iznad imidža grada, i ispred normalnog i bezbednog života Novosađana, dostavu možete obavljati preko dana, ali samo do rampi u Modene, Njegoševoj, na ulasku u Dunavsku i Pašićevu. Odatle na dostavnim kolicima lepo odgurajte dnevno, ili nedeljno sledovanje do svojih radnji. Tako se to radi u gradovima na Zapadu.

Ako vam se ni to ne sviđa, nego želite da nastavite po svom, onda predlažem da gradske službe hitno propišu kaznu od 100.000 dinara, za vožnju u zabranjenoj zoni, s obavezom njenog plaćanja na licu mesta.

Verujem da će vas, ljubav prema džepu odučiti od uništavanja centra grada, i nadomestiti nedostatak ljubavi prema vašem rođenom gradu i sugrađanima.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću

Zanemarimo kulturne i civilizacijske potrebe, svedimo sve na goli život. Ko će od vas biti odgovoran kad pogine neko dete? Ko će biti kriv kad ubijete neku staricu, ili invalida?