Nekolicina opozicionara uporno ignoriše činjenice. Njima ne vredi objašnjavati. Oni veruju u iluziju da se činjenice mogu poništiti manipulacijama i da su Novosađani amorfna masa, koja veruje u sve što čuje, ili pročita
Piše: Milorad Bojović
Da bi pokazao da zablude ne mogu zameniti istinu i da tvrdnje nisu istinite same po sebi, Ludvig Vitgeštajn je ljudsku sklonost da olako iznose stavove morao da dovede do apsurda. “Ja znam da imam mozak. Mogu li da posumnjam u taj stav? Za sumnju mi nedostaju razlozi. Sve govori njemu u prilog, a ništa protiv njega! Pa ipak, može se zamisliti da se prilikom operacije može pokazati da je moja lobanja prazna.” Međutim, postoji jedan broj političara, koji se nikada ne pitaju je li u njihovom slučaju tačna Vitgenštajnova definicija. A trebalo bi. Razlog je krajnje jednostavan. Najveći umovi čovečanstva smatrali su da ne mogu da postoje ljudi koji bez straha i zadrške mogu da kažu da znaju sve. Ali, taj oprez ne obavezuje dežurne gradske sveznalice. Oni pričaju šta hoće, kad god im se prohte. Naravno, saopštavanje besmislica spada u osnovna ljudska prava, ali “sveznanje” ljudi sukobljenih s dokazima predstavlja najdirektniji atak na zdrav razum. Znati, znači imati dovoljno nepobitnih argumenata, da se ne može pogrešiti. Tvrdnja koja se ne zasniva na dokazivim elementima ne govori ni o čemu. Ona je niz praznih reči. “Metafizičke tvrdnje nisu ni istinite ni lažne, jer ne tvrde ništa, ne sadrže ni znanje ni grešku, one leže potpuno izvan polja znanja, teorije, izvan rasprave o istini ili laži – pisao je Rudolf Karnap. Međutim, već 25 godina svedočim da jedan broj novosadskih političara ne izgovara ništa osim praznih reči. Među njima je veliki broj sadašnjih opozicionara koji bez ustezanja tvrde da “znaju” da se Novi Sad ne razvija. Karnapovski ćemo analizirati ovu njihovu tvrdnju. Izjava da se Novi Sad ne razvija, zasnovana je na dve proizvoljnosti. Intuitivnoj pretpostavci da Novosađani nemaju vremena da detaljno analiziraju tvrdnje političara i zloupotrebi činjenice da je savremeni čovek podeljen između događaja koji sačivanjavaju njegov život i zbivanja za koja veruje da sačinjavaju stvarnost oko njega. Iz čega se izvlači zaključak da Novosađani, kao i ostatak čovečanstva žive iskrivljenu, neistinitu predstavu o stvarnosti, jer se događaji dešavaju izvan njegovog objektivnog svedočenja.
Već 25 godina svedočim da jedan broj novosadskih političara ne izgovara ništa osim praznih reči
Savremena komunikacija se odvija po principu ključnih reči, reči okidača, i ključnih fraza. To što ljudi “guglaju” je istina o stvarnosti. Iznoseći tvrdnje protiv očiglednog razvoja Novog Sada opozicija veruje da internet i televizija imaju dominantnu ulogu na stvaranje predstava savremenog čoveka. Kao i da mediji, kroz stavljanje određenih vesti u favorizovani kontekst, imaju snagu da odrede šta stvarnost jeste a šta nije. Na njihovu žalost da bi medijska slika i tvrdnje političara bile istinite one moraju biti u saglasnosti s činjeničnim stanjem u stvarnosti. A Novosađani svuda oko sebe mogu da nađu nepobitne dokaze da je Novi Sad neuporedivo bolje mesto za život nego pre 12, 15 ili 20 godina. Stanovnici većine prigraskih naselja dobili su asfalt i kanalizaciju. Napokon će biti izgrađen prečistač otpadnih voda, o kom se priča poslednjih 40 godina. Izgrađene su desetine kilometara novih bulevara. Izgrađene su i otvorene su nove fabrike. Desetine hiljada kvadrata novih škola i vrtića, bolnica i domova zdravlja. Posađeno je preko 54.000 stabala novog drveća, podignut novi park. Istovremeno, objavljeni su podaci da je prosečna plata u Novom Sadu premašila 89.000 dinara, odnosno 750 evra. Novi Sad je, kao Evropka prestonica kulture, važna destinacija na kulturnom mapi Ervope. U sve to građani mogu da se uvere lično. Mogu da izvedu empirijske dokaze za to. Svako može da proveri postoje li u realnom vremenu i prostoru pobrojani objekti, kao i da li u svom džepu ima više para nego pre 10 godina. Osim toga, fraza “Novi Sad posao” je već mesecima među najzastupljenijima na Internetu. I prema Guglu ima trend beskonačnog rasta. Šta to znači? Ta fraza je potvrda da je Novi Sad ekonomski ojačao i da je javnost Novog Sada, Vojvodine, Srbije i regiona to verifikovala kao istinu. Podatak o plati od 89.000 dinara je dodatna eksplikacija. Dodatna potvrda. Dodatno nepobitno razjašnjenje. Međutim, nekolicina opozicionara uporno ignoriše činjenice. Njima ne vredi objašnjavati. Oni veruju u iluziju da se činjenice mogu poništiti manipulacijama i da su Novosađani amorfna masa, koja veruje u sve što čuje, ili pročita. Da nije skupo, predložio bih da izbori budu svake godine. I to ne kao sredstvo za proveru volje birača. Novosađani su na poslednjim izborima pokazali da veruju samo sebi i većem kvalitetu svog života. Izbore bih organizovao kao sredstvo za odvikavanje neuspešnih političara od bavljenja politikom.
Autor je stručnjak za odnose s javnošću
Kakav transver blama ima, malo me je i sramota zbog vas Mićo… 🙂