Greške u sociopolitičkom algoritmu dvojca Pajtić – Novaković nisu proizvod slučaja, već predstavljaju sistemsku grešku programera. Demokratska stranka, iz koje je nakon nekoliko uzastopnih izbornih poraza posle 2012. godine, nastala cela bojkot opozicija, programirana jet tako da sve operacije izvršava isključivo u ličnom interesu njenih lidera.

Piše: Milorad Bojović

 

Novi Sad mnogi doživljavaju kao evropsku silikonsku dolinu. Kao evropski IT centar. To je nesporna činjenica. Ali je nepobitni fakat i da operativni sistem nekolicine novosadskih političara i dalje pokreće analogna tehnologija i operativni sistem pun bagova. I to u trenutku kada IT sektor stvara kvantne, neuronske i DNK računare koji će izmeniti dalji razvoj civilizacije. U načelu, ako su dobro programirani računari mogu precizno uraditi sve što im je zadato, osim ako imaju loš softverski kapacitet. Novosadski IT stručnjaci znaju da softver obuhvata skup podataka ili instrukcija koje računaru govore kako i šta treba da radi. Problem s Borislavom Novakovićem i Bojanom Pajtićem je u tome što njihov moždani softver pokreću zastarele političke vizije i programi prepuni bagova. Reč je o greškama u programiranju koje izazivaju blokadu i pogrešan rad celog sistema. Ali, da ne bude zabune, greške u sociopolitičkom algoritmu dvojca Pajtić – Novaković nisu proizvod slučaja, već predstavljaju sistemsku grešku programera. Demokratska stranka, iz koje je nakon nekoliko uzastopnih izbornih poraza posle 2012. godine, nastala cela bojkot opozicija, programirana je tako da sve operacije izvršava isključivo u ličnom interesu njenih lidera. Dobrobit građana u algoritmima koji pokreću programe bivših, sadašnjih i budućih demokrata, ne postoji kao zadata operacija.

Njihov procesor je blokiran pohlepom i pogrešnom ideologijom. On se sastoji od pogrešnih, prevaziđenih čipova. Zato nisu u stanju da razumeju da ruka birača koja na dan izbora zaokružuje određeni broj na glasačkom listiću predstavlja samo finalnu operaciju. Krajnji korak u složenom algoritmu političkog delovanja.

Da se razumemo, nisam lovac na bagove. Dakle, nemam nameru da popravljam zastareli, loše programirani softver opozicionih političara. To je uzaludna rabota. Ne postoji dovoljno ažuriranja, niti dovoljno “zakrpa” da se poprave nedostaci njihovog operativnog sistema. Svaki pokušaj tumačenja današnjeg interfejsa ove dve ličnosti, njihovog delovanja, i njihovog angažmana, neizostavno nas vraća na poteze koje su povlačili kad su i dok su bili na vlasti. A bili su. U pokrajini neprekidno dugih 16, a Novom Sadu celih 12 godina. Objektivnom defragmentacijom političke istorije Novog Sada i Vojvodine našao sam mnoštvo kompromitujućih činjenica vezanih za aktivnosti bivših lidera Demokratske stranke, površno redizajniranih da glume bezgrešne, moralno uzvišene borce za interes građana. Ali fakti govore suprotno. U svojoj 25 godina dugoj karijeri, novinara, urednika i PR-a, nisam naišao na slične katastrofalne podatke. Ni kod nas. Ni u svetu. Pobrojaću samo neke.

 

Da se razumemo, nisam lovac na bagove. Dakle, nemam nameru da popravljam zastareli loše dizajniran softver opozicionih političara. Jer je to uzaludna rabota. Ne postoji dovoljno ažuriranja, niti dovoljno “zakrpa” da se poprave nedostaci njihovog operativnog sistema

 

 

Protivustavni Statut Vojvodine, čiju je većinu odredaba Ustavni sud proglasio neustvavnim, spada u jedan od najopasnijih poduhvata Pajtića i Novakovića. Novaković je kao šef poslaničkog kluba u Skupštini Vojvodine bio formalni predlagač Pajtićevog akta, uz pomoć kog su finansirane neustavne nadležnosti pokrajine i stvarana država u državi. Statut je bio put ka samostalnoj Vojvodini, po kosovskom modelu.

Dvorac Hterelendi kod Novog Bečeja, bio je godinama najskuplja razvalina u Srbiji. U vreme Patjićeve vladavine Vojvodinom, za virtuelnu obnovu, pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja izdvojio je više od 156 miliona dinara. Radovi nisu izvedeni. Deca sa smetnjama u razvoju nikada nisu dobila centar za rehabitlitaciju, niti je otvoreno obećanih 50 radnih mesta. Pajtić i Novaković su se dugo hvalili i maraonskom gradnjom “Kamenice 2”. Gradnja vojvođanskog “Skadra na Bojani” započeta je 2. februara 2008, uoči tadašnjih parlamentarnih izbora. Prema Pajtićevom predizbornom obećanju prvi onkološki pacijenti trebalo je da se leče već 2009. godine. Ali, “klinika Švarcvald” Demokratske stranke, otvorena je osam godina kasnije. U aprilu 2016. godine. Projekat je sa prvobitnih 16,1 miliona evra podignuta na fantastičnih 35 miliona evra! Gde je i na šta nestala razlika od 19 miliona evra nikad nije utvrđeno. U junu 2012. godine, nakon poraza na lokalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima Demokratska stranka je od Razvojne banke Vojvodine, koja je kasnije ugašena zbog nelikvidnosti uzela kredit od 360 miliona dinara. Većinski vlasnik Razvojne banke u tom trenutku bila je Vlada Vojvodine, koju je vodio Bojan Pajtić. Zanimljiv je slučaj još jedne banke iz koje su isparlili milioni evra. Tesla banku su 2011. godine osnovali Vlada Vojvodine, Vlada Srbije i nekoliko hrvatskih biznismena. Posle nekoliko dokaptializacija i gubtika od 2,7 miliona evra banka je ugašena. Rezultate skeniranja jednog obimnog do srži pokvarenog sistema nemoguće je obuhvatiti jednim tekstom. Ali je rezime analize očigledan. Ma koliko se Pajtić i Novaković trudili da to skriju, pogrešno programiran sistem ne može da radi ispravno. On uvek jednako baguje, ponavlja iste greške. To se u pravu zove umišljaj. Alber Kami ne kaže uzalud: Ne može se verovati osobi koja je bila prestupnik, a sada želi da bude sudija.

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments