Iako puževi iskušavaju strpljenje baštovana, nisu svi loši. Na primer, puževi koji se nalaze u gomilama komposta pomažu u razgradnji, ubrzavajući proces. Takođe postoji mnogo puževa koji nisu zainteresovani za vaše povrće i umesto toga više vole da jedu stvari poput algi. A tu je i njihova vrednost kao izvor hrane za sve vrste divljih životinja, od buba preko ptica do žaba. Kao i korov, nije da su puževi suštinski „loši“ – jednostavno ih ne želimo na određenim mestima, kao što je oko osetljivih biljaka.
Puževi će se hraniti gotovo svime u vrtu – potražite rupe i neravne ivice na listovima i stabljikama. Rupe bi trebalo da imaju nepravilne oblike zbog usnih organa puževa nalik turpijama. Puževi mogu probaviti tkiva većine biljaka, ali možda ćete im posebno dopasti biljke sa širokim, nežnim listovima, poput pasulja, zelene salate, kupusa i paradajza.
Milica Ivanišević, diplomirana inženjerka hortikulture i profesorka u Poljoprivrednoj školi u Futogi, pratiocima na Instagramu poznatija kao Horti.kulturno, dala je savete na svom profilu kako se na praktičan način “rešiti” ovih gastropoda.
Jedan od saveta je da oko biljaka pospete čuveni talog kafe, koji u svemu pomaže, ili ljuske od jaja. Puževima će smetati da idu preko njih, a vi ćete time i prihraniti zemlju.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
nsuzivo.rs
